Није касно за регрес

Глас Српске 07.12.2007 00:00

Предвиђено да се јесења сјетва стрних жита стимулише са 150 марака по хектару. Продужен рок да би се новчани подстицај омогућио и ратарима који због лошег времена до сада нису завршили сјетву

БAЊA ЛУКA - Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске продужило је до 15. децембра ове године рок за подношење захтјева на основу којих пољопривредници могу да користе подстицајна средства, тачније регрес за јесењу сјетву пшенице и осталих стрних жита. Према Правилнику о условима и начину остваривања новчаних подстицаја у пољопривреди Републике Српске за 2007. годину, предвиђено је да се јесења сјетва стрних жита стимулише са 150 марака по хектару засијане површине. Виши стручни сарадник у овом министарству, за област биљне производње, Саво Ранкић је изјавио нашем листу да је првобитно било предвиђено да се овјерене изјаве о засијаним површинама могу поднијети до 1. децембра. Међутим, продужење овог рока је услиједило, прије свега, да би се коришћење новчаног подстицаја омогућило и ратарима који усљед неповољних временских услова или других разлога, до сада нису успјели да заврше планирану сјетву озимих стрних жита. - Подаци којима тренутно располажемо показују да је до сада у Републици Српској озимим стрним житима, а највише пшеницом, засијано око 60 одсто од укупно предвиђених 50 хиљада хектара ораничних површина. Познато је да је кашњење јесењих сјетвених послова у житородним подручјима највећим дијелом узроковано неповољним временским, као и агролошким условима током већег дијела октобра и новембра. Једноставно, механизација данима није могла на њиве због превише расквашеног земљишта, па је ратарима преостало да искористе не баш много повољних дана и иоле повољне земљишне услове да засију што веће површине - рекао је Ранкић. Он је подсјетио да ће ове године пољопривредни произвођачи моћи да остваре право на подстицај по поједностављеној процедури и да ће им новац бити исплаћен директно на њихове текуће или жиро рачуне. Потребно је да произвођачи попуне образац изјаве о засијаним површинама, овјере је у мјесној канцеларији и предају надлежном органу за пољопривреду или привреду у својој општини, рекао је Ранкић и додао да су поједине општине додатно олакшале процедуру тако што ће њихови представници поменуте изјаве директно преузимати из мјесних канцеларија. Он јуче није могао да каже колико је до сада пољопривредника поднијело захтјев - изјаву за коришћење новчаног подстицаја намијењеног за јесењу сјетву, већ је рекао да ће потпуни подаци о томе, као и о укупно засијаним површинама бити познати тек око 15. децембра, до када заинтересовани ратари могу да доставе своје захтјеве. М. МИЉУШ СТAЊЕ УСЈЕВA Пољопривредни стручњаци истакли су да је стање усјева, који су засијани у оптималном року, релативно добро. Пшеница засијана током октобра је у фази бокорења, док је она из каснијег сјетвеног рока у фази ницања. За сјетву овог хљебног жита још није касно, рекли су стручњаци и препоручили ратарима да, у случају касније сјетве, треба да повећају количину сјемена и прилагоде дубину сјетвеног слоја како би се обезбиједили што повољнији услови за предзимску припрему усјева.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Није касно за регрес

Само озбиљан купац спасава рибњак “Саничани”

Драшковић “хеликоптером напустио Херцеговину”, неће више улагати

UniCredit проглашен најбољом банком за трансакцијско банкарство у Европи

Пунија каса доказ економског раста

Подстицаји сигуран ослонац фармама

Пословање “Дестилације” и ове године у знаку борбе за тржиште

Драгана Јањић именована за члана Управе UniCredit Bank а.д. Бања Лука

Лидл започиње градњу продавница у још три града у БиХ

“Агрохерц” продаје имовину: На добошу цијеви и метални кревети

Хиперпонуда оборила цијене кирија!

Најсавременија соларна електрана у региону чека грађевинску дозволу

Металски сектор и туризам примамљиви инвеститорима

Рецесија у Њемачкој гаси радна мјеста и у БиХ

Рекордна продаја шумарских производа у другом тромјесечју у Српској

Цијена нових станова већа за 11,7 одсто

Мање путника на бањалучком аеродрому него прошле године