Нема рјешења за пад извоза и производње

Анита Јанковић Речевић
Нема рјешења за пад извоза и производње

БАЊАЛУКА - Индустријска производња у Републици Српској наставља да посрће под теретом слабе глобалне потражње остваривши у првом полугодишту пад од 7,3 одсто, што је неминовно утицало на смањење броја запослених у фабричким погонима и оскудан пласман на инострано тржиште.

Према најновијим подацима Републичког завода за статистику календарски прилагођена индустријска производња у Републици Српској у јуну ове године, у поређењу са истим мјесецом лани мања је за 8,3 одсто, док је тај пад за један одсто мањи када се пореди период од јануара до јуна ове са прошлом годином. У поменутом периоду у прерађивачкој индустрији забиљежен је пад од пет одсто, у дјелатности вађења руда и камена осам одсто, док је на пољу производње и снабдијевања електричном енергијом, гасом, паром и климатизација тај пад чак 11,2 одсто.

Надаље, број запослених у индустрији у претходном мјесецу у односу на јун прошле године мањи је за 5,3 одсто.

Негативан статистички салдо Српска, већ неколико мјесеци заредом, биљежи и када је ријеч о спољнотрговинској размјени.

Од јануара до јуна ове године домаћи извозници су на ино-тржиште пласирали робу у вриједности од 2,448 милијарди КМ, што је за 8,6 одсто мање него у истом периоду лани.

С друге стране увоз је премашио 3,5 милијарди КМ, што представља раст од 3,7 одсто у односу на упоредни период.

Предсједник Подручне привредне коморе Бањалука Горан Рачић за “Глас” каже да домаћа економија нажалост зависи од кретања на европском тржишту, гдје се већ мјесецима биљежи пад потражње.

- Нажалост нисмо успјели пронаћи рјешење, односно могућност изласка на друга тржишта. Такође нисмо још ни потрошачки одговорни па да у већој мјери посежемо за домаћом робом на полицама маркета и на тај начин погурамо домаћу привреду. Усљед свега тога биљежимо негативне трендове економских кретања, а нажалост прогнозе нису оптимистичне ни за наредни период. Не можемо се надати скором опоравку привреде. У Европи нико више не прича о економији, води се рачуна о наоружању - казао је Рачић.

Директор Републичког завода за статистику Дарко Милуновић наводи да, с друге стране, Република Српска у поређењу са земљама у региону на годишњем нивоу из мјесеца у мјесец има најнижу инфлацију.

Он је рекао да су цијене производа и услуга које се користе за личну потрошњу у Српској у јуну у односу на мај ове године у просјеку биле ниже за 0,5 одсто, док су у односу на исти мјесец лани порасле за 1,7 одсто.

Милуновић је нагласио да је највећи допринос паду цијена на мјесечном нивоу дало појефтињење поврћа за око 10 одсто те горива и мазива.

- Просјечна нето плата у Српској исплаћена у јуну износила је 1.426 КМ и у односу на мај реално је већа за 2,2 одсто, док је у односу на јун 2023. године тај раст премашио девет одсто. Највећи апсолутни раст нето плате остварило је подручје административно-помоћне и услужне дјелатности од 250 КМ - истакао је Милуновић и додао да је у јуну највиша просјечна плата исплаћена у подручју финансијских и дјелатности осигурања 1.791 КМ, док су најмањи износ на рачуну имали радници у грађевинарству, 1.111 КМ.

Грађевинске дозволе

Према подацима Републичког завода за статистику број издатих грађевинских дозвола за градњу у јуну ове године у односу на исти мјесец 2023. већи је за 109,5 одсто.

Број предвиђених станова за градњу у посматраном периоду мањи је за 37,3 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана