Шта диже цијену квадрата широм Српске
БАЊАЛУКА - Високе цијене грађевинских материјала и недостатак мајстора енормно поскупљују квадрате широм Српске, а према рачуници статистичара, нови станови у трећем тромјесечју ове године коштали су у просјеку 2.937 марака, што је за скоро девет процената више у односу на исти период лани.
Према подацима Републичког завода за статистику, просјечна цијена квадрата у Бањалуци износила је 3.618 КМ.
- У трећем тромјесечју прошле године просјечна цијена завршених продатих нових станова у Српској износила је 2.697, док је квадрат у Бањалуци у просјеку коштао 3.369 КМ - показују подаци Завода за статистику.
Статистичари су израчунали да су у трећем тромјесечју ове године у Српској продата 742 стана, док је у истом периоду лани продато 720 станова. Осим тога, у Бањалуци је број продатих нових станова са 249 порастао на 287.
- Број завршених продатих нових станова у Републици Српској у трећем тромјесечју 2024. године већи је у односу на треће тромјесечје 2023. године за 3,1 одсто - показује статистика.
Директор грађевинског предузећа “Јокић инвест” из Зворника Иво Јокић рекао је за “Глас” да цијене квадрата прате цијене изградње станова, почевши од цијене рада па до цијене материјала.
- Продајна цијена станова прати цијену изградње која је поскупјела између осам и десет процената. Завршни материјали у грађевинарству и цијена радне снаге, недостатак занатлија енормно поскупљују градњу. Напросто не можете више пронаћи занатлије на тржишту - истакао је Јокић додавши да је просјечна цијена квадрата у Зворнику око 2.500 марака.
Да је недостатак радне снаге “одговоран” за све више цијене некретнина, сагласан је и власник и директор предузећа “Марковић инвест” Раде Марковић.
- Радна снага је све скупља и скупља, а и нема је и докле ће све то трајати, не знам - казао је Марковић додавши да тренутно граде зграду у Лакташима гдје је просјечна цијена око 2.500 марака по квадрату.
Економиста Марко Ђого каже за “Глас” да се и сам приликом градње куће сусрео са недостатком занатлија.
- И када их нађете, не питате колико кошта, само да дођу и раде. То је посљедица одлива радне снаге са ових простора. С друге стране, као економисту помало ме чуди даљи раст цијене квадрата јер нема економске оправданости за тај раст. У ранијем периоду била је висока инфлација, цијене су расле заједно са инфлацијом како би заштитили куповну моћ. Осим тога, економија је расла, запосленост такође, тако да је све то на неки начин утицало и на раст цијена некретнина. Међутим, ова година је економски поприлично захтјевна, стао је даљи раст просјечне плате, биљежимо пад броја запослених, пад извоза, тако да нема основа за раст цијена квадрата - појаснио је Ђого.
Он каже да је једино логично објашњење недостатак радне снаге.
- Рекао бих да агенције и инвеститори причом о великој потражњи само правдају високе цијене. Не бих рекао да се станови данас продају тако лако као што је то био случај прије неколико година. И у свом окружењу видим да има доста недовршених станова - рекао је Ђого.
Купци
Иво Јокић каже да станове највише пазаре наши људи у дијаспори.
- Због свих дешавања између Русије и Украјине капитал више није сигуран у иностранству, па су наши људи кренули да враћају кући капитал који углавном улажу у некретнине. Наравно, станове купују и млади брачни парови кредитним средствима - рекао је Јокић додавши да су најтраженији станови површине од 45 до 55 квадрата.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
