Не види се крај глобалне финансијске кризе
ВAШИНГТОН, ЛОНДОН - Глобална криза још се не смирује, а додатни хаос на свјетском тржишту у петак су створиле вијести из Вашингтона о неусвајању плана санације америчког финансијског тржишта и колапс "Вашингтон Мјучуала".
Наиме, вишечасовни разговори америчког предсједника Yорyа Буша са представницима републиканске и демократске странке у Конгресу о приједлогу пакета од 700 милијарди долара за помоћ финансијском сектору завршени су без споразума.
Цијене дионица на свјетским берзама нагло су у петак пале, а централне банке интервенисале су послије вијести да су преговори о плану америчке владе поновно запали у "слијепу улицу". Вијести из Вашингтона изазвале су и пад терминских индекса на Вол Стриту. Због пада цијене нафте пале су и цијене дионица нафтних компанија.
Инвестициона банка "Морган Чејс" преузела је "Вашингтон Мјучуал, највећу америчку институцију за зајмове и штедњу чији је колапс обиљежио највећи банкарски слом у историји те земље. Преузимање је спроведено у оквиру 1,9 милијарди долара вриједног споразума који је Федерална корпорација за осигурање депозита најавила у четвртак увече.
"Вашингтон Мјучуал" нашао се притиснут губицима на инвестицијама у тржиште некретнина. Након што су му акције у овој години изгубиле 85 одсто на вриједности, порасла су очекивања да ће постати наредном жртвом глобалне финансијске кризе. "Морган Чејс", који је у марту преузео "Бер Стернс", још једног гиганта инвестиционог банкарства посрнулог под теретом кризе, преузео је депозите, имовину и дио дугова те институције са сједиштем у Сијетлу, са имовином укупне вриједности око 309 милијарди долара.
Преузимањем "Вашингтон Мјучуала", који располаже депозитима вриједним око 188 милијарди долара, створиће се највећа депозитарна институција у СAД-у, с укупно више од 900 милијарди долара депозита клијената.
A у четвртак је, захваљујући вијести да су републикански и демократски заступници у америчком Конгресу постигли начелни договор о владином, амерички долар ојачао, а цијене дионица на Вол Стриту снажно порасле. Међутим, након затварања Вол Стрита услиједио је шок када је објављено да се састанак Буша са републиканским и демократским предсједничким кандидатима Yоном Мекејном и Бараком Обамом, те конгресменима из обје странке, претворио, како јављају агенције, у надметање у галами.
Разлог за то је, чини се, промјена Мекејновог става према владином приједлогу. Премда су из његове канцеларија саопштили да Мекејн није на састанку у Бијелој кући нити напао, нити подржао неки приједлог, учесници тих разговора кажу да се републикански предсједнички кандидат заложио за сасвим нови приступ рјешавању проблема финансијског сустава. Наиме, на том је састанку представљен нови план групе заступника републиканаца у Конгресу који се битно разликује од владиног. Представници Демократске странке кажу да неће одустати од преговора, али неће ни подржати закон који нема чврсту подршку обје странке.
Иначе, средства из федералног фонда била би коришћена за куповину неликвидне имовине и дугова финансијских институција. Постоје страховања да ће без пакета пропасти још неколико финансијских компанија чиме би додатно био успорен прилив финансија америчкој економији.
Након састанка у Бијелој кући високи представници републиканаца у Конгресу рекли су да је потребан додатан рад на приједлогу администрације, а конгресмени су се поново састали у петак како би покушали да дођу до споразума.
Централне банке Јапана, Aустралије, Јужне Кореје и још неких азијских држава улиле су у петак на тамошња финансијска тржишта неколико десетака милијарди долара како би побољшале ликвидност и изазвале пад каматних стопа.
Европска централна банка убризгала је у петак на тржиште новца 30 милијарди долара. У заједничкој интервенцији учествовале су и централне банке Велике Британије и Швајцарске, на основу раније постигнутог договора, о реципрочном валутном аранжману, са америчком Управом федералних резерви.
Саркози
Француски предсједник Николас Саркози напао је свјетски капиталистички систем рекавши да се он мора преустројити и обећао да ће штитити француску привреду од посљедица кризе. Саркози је рекао да је Француска у кризи те да ће криза погађати привреду и у долазећим мјесецима али је рекао да ће држава, ако буде нужно, заштитити банковне депозите.
Позвао је ЕУ да преиспита свој привредни модел и поновно размотри циљеве њене монетарне политике.
Криза пријети милијардама људи
Свјетски су челници у четвртак затражили снажнију акцију у циљу смањивања сиромаштва у свијету али Француска је рекла да су богате земље донатори за сада у свом дјеловању ограничене кризом која се шири на финансијским тржиштима. Генерални секретар Уједињених нација Бан Ки-мун нагласио је да тренутна финансијска криза пријети благостању милијарди људи, а највише најсиромашнијима.
- То се спаја са штетом коју узрокују много више цијене хране и горива - рекао је Бан Ки- мун.
Британски премијер Гордон Браун позвао је богате земље да не користе тренутну финансијску кризу као изговор за напуштање борбе против сиромаштва.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
