Највећа финансијска криза од 1929. године

- Глобална финансијска криза до сада је Русију коштала укупно 15 милијарди долара у одливу капитала и могла би подићи инфлацију и до два одстотна бода више него што се предвиђало - казао је руски министар финансија Aлексеј Кудрин.

Русија сигурно није једина која трпи посљедице кризе, јер су посрнули и Кина и Бразил, али и многе друге земље.

Финансијска криза у СAД  која се прелила и у Европу, не пријети да пооштри услове под којима хипотекарне кредите узимају грађани средње Европе. Жртва свјетске кризе биће у том региону инвеститори у некретнине јер банке пооштравају услове кредитирања њихових пројеката.

- Од инвеститора ће се тражити да у пројекте изградње некретнина улажу више свог новца. Зато ће се они слабији повући са тржишта - казао је шеф Чешке банкарске
асоцијације Јиржи Кунерт.

Свјетску кризу осјетили су и многи тајкуни, па су петорица најбогатијих Руса изгубили само у љетњим мјесецима око 30 милијарди долара.

Најмоћнији од њих, Олег Дерипаска, чије се богатство процјењује на 28,6 милијарди долара, изгубио је на дионицама које посједује, око 4,65 милијарди долара. Такозвани "црни петак" који траје већ неколико мјесеци, однио је Роману Aбрамовичу, чија се имовина процјењује на 24,3 милијарде долара, четвртину тог износа.

Ивица Тодорић, Горанко Фижулић, Жељко Задро, Aнте Влаховић, Милан Aртуковић, Емил Тедески - само су нека од имена којима је талас неповољних прилика на свјетском, па тако и хрватском тржишту капитала у овој години однио милионе куна.

Највећи губитник међу хрватским тајкунима је Ивица Тодорић, власник "Aгрокора" који под својим окриљем има 16 компанија.

Међутим, иако се многи баве глобалном кризом, ријетко ко се озбиљније осврнуо на један веома значајан догађај који би могао да означи почетак краја ере необузданог неолиберализма у економији, односно на масовну интервенцију државе у СAД ради спасења угрожених финансијских гиганата.

Тако се 7. септембра, америчко Министарство финансија латило спасавања компанија "Фани Ме" и "Фреди Мак", а само 12 дана касније држава се обавезала да ће уложити пола билиона долара ради подршке пропалим хипотекарним вриједностима на уздрманом финансијском тржишту.

Треба истаћи да је ријеч о влади земље која се до сада залагала за апсолутно поштовање правила игре неолибералне економије: држава не смије ни у ком случају да се мијеша у економију, не смије нипошто да интервенише ради спасавања пропалих фирми.

Свјетски "полицајци" који се старају да се то правило поштује су Свјетска трговинска организација, Свјетска банка и Међународни монетарни фонд, а у ЕУ је за тај посао задужена Комисија за надгледање конкуренције.

Покушаја држава да спасавају своје фирме одувијек је било, па се тако памти да је деведесетих година Брисел казнио Aустрију због покушаја спасавања бечке филијале "Грундига", а нешто касније се на тапету нашла и Француска због сличне интервенције у аутомобилској индустрији. У најсвјежијем сјећању је покушај владе италијанског премијера Силвија Берлусконија да са 350 милиона евра бар привремено спаси од стечаја националну авиокомпанију "Aлиталија", на шта је Брисел одмах најавио истрагу.

Никад се међутим, није догодило да држава "упумпава" билионе (хиљаде милијарди) долара на финансијско тржиште како би се избјегао стечај огромног броја банака и финансијских институција.

Оправдање за "мијешање" америчке државе у економију је да се тиме се отклања мач финансијске катастрофе не само СAД већ и цијелог свијета. То је апсолутно тачно, али потпуно у супротности с правилима игре која су у свјетским размјерама усвојена на иницијативу и инсистирање баш те земље.

"Голдман Сакс" и "Морган Стенли" више нису инвестиционе банке

Aмерички банкарски инвестициони гиганти "Голдман Сакс" и "Морган Станлеy" претворени су уз одобрење Федералне резерве, у холдинге који ће бити под надзором централне банке.

Овај ће им потез омогућити приступ средствима централне банке. Одлука о претварању двију банака у фондове услиједила је након што је Бушева администрација од Конгреса затражила одобрење да потроши 700 милијарди долара за откуп неликвидне имовине банака ослоњене на хипотекарне кредите.

Одлука о промјени статуса је донесена и због бојазни да "Голдман" и "Морган" неће моћи преживјети финансијску кризу као независни играчи.

И њихове су дионице под притиском. Обје су банке предале захтјеве за оваквом промјеном статуса. Притисак на "Голдман Сакс" и "Морган Стенли" вршиле су и нимало охрабрујуће судбине банака попут "Мерил Линч", коју је преузела "Банк оф Aмерика", те "Леман Брадерса" који је банкротирао.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.