Најсигурније инвестиције у некретнине и пољопривреду

Марина Чигоја
Најсигурније инвестиције у некретнине и пољопривреду

БAЊAЛУКA - Улагање у некретнине, враћање пољопривреди, проналажење додатних извора прихода, неки су од начина које економски аналитичари предлажу становницима РС за што безболнији излазак из кризе.

Aналитичари указују на чињеницу да је у вријеме кризе знатно већи ризик за инвестирање, али истичу и да је то прилика за оне који пласирају своја средства да остваре највећу добит послије опоравка, с обзиром на то да, како кажу, ни ова, као ни свака друга криза неће трајати вјечно.

Пројект менаџер Сектора за макроекономију Спољнотрговинске коморе БиХ Игор Гавран каже да би најбоље било улагати у дугорочне пројекте, односно инфраструктуру, те изградњу нових производних постројења.

- Друга могућност су она мања улагања, која су увијек потребна као што је улагање у пољопривреду - истакао је Гавран и додао да је једно од рјешења и окретање новим технологијама.

Он сматра да би људи у кризи требало да раде и оно што иначе не би и да нађу додатни извор прихода уколико је то могуће.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да је тренутно једно од најсигурнијих улагање у некретнине и то примарно у станове.

- Због пада тражње и проблема са евром појављује се значајан интерес наших људи из иностранства за куповину некретнина. С обзиром на то да су цијене релативно ниске, онда је то добра прилика - нагласио је Павловић. Додао је да није вјероватно да ће у будућем периоду доћи до поскупљења некретнина.

- Берза као мјесто инвестирања се показала непоузданом из много разлога, тако да улагање у акције може, али само у неке стратешке гране - истакао је Павловић.

Једно од рјешења за "преживљавање" кризе по њему је продаја старог накита, што је тренутни тренд.

- Други начин је да се вратимо пољопривреди, односно селу и сопственој производњи онога што је свакодневно потребно, а што људи не морају да купују - казао је Павловић.

Када је у питању одлука колико уложити, а колико новца сачувати Павловић каже да треба сачувати довољно да би људи у случају губитка посла или смањења плате могли да преживе.

Aналитичари сајта каматица.цом за "преживљавање" у 2012. предлажу буџет за непредвиђене случајеве, алтернативни посао, као и рационализацију трошкова.

Економски стручњаци процјењују да квалитетан фонд за непредвиђене случајеве подразумијева средства за покриће тромјесечних трошкова, колико је оквирни рок да се нађе нови посао.

Aналитичари кажу да уколико неко посједује вишак новца не треба да га чува у сламарици.

- У доба кризе, акције на берзи су често потцијењене, па се добра инвестиција може вишеструко исплатити у годинама економског опоравка - наводе они.

Штедња

Павловић каже да раст штедње у посљедње вријеме значи смањење потрошње, а самим тим и производње и запошљавања што није добро.

Гавран каже да је један од разлога за раст штедње чињеница да је због пада каматних стопа на штедњу у иностранству значајан број људи почео да штеди у БиХ.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана