Најбоља банка за коју нисте чули
Лондон - Британски BBC је објавио причу о Андерсу Бовину, шефу најуспjшеније банке за коју највећи број људи вjероватно никада није ни чуо.
За почетак, директор шведске Ханделсбанкен, за разлику од својих колега, не добија годишње бонусе. Његова банка никада није подстицала особље да нуди неодговарајуће услуге. И док други менаџери у банкама често дају предност личној каријеру у односу на корпоративну лојалност, Бовин у шведској банци ради већ 28 година.
Бовинов отац био је шведски почасни генерални конзул у Родезији, како се Зимбабве тада звао, гдjе је био на челу рудника азбеста. Бовинова сjећања из дjетисњства испуњена су рудом азбеста, али и афричким пејзажима, саваном, дивљим животињама, па чак и носорогом који је једном приликом појурио породични аутомобил.
Све се то, међутим промjенило по његовом повратку у Шведску 1968. године. Контраст између строгог формализма Родезије и либерализма у Малмеу 60-их, био је екстреман, каже Бовин.
„Шведска је била јако добра за мене. Представљала је потпуну слободу у односу на дисциплиновану школу за дjечаке коју сам похађао у Зимбабвеу. Као Швеђанин који није говорио шведски, био сам поприлично егзотична особа“, каже он.
Брзо је научио језик, уклопио се у нову средину, и остварио успjех у школи.
„Прво сам мислио да желим да будем дипломата, али сам онда схватио да сам заправо више заинтересован за бизнис и макроекономију“, прича Бовин.
Дипломирао је економију на Универзитету у Лунду, након чега је провео двије године на постдипломским студијама у Француској, на Сорбони и Универзитету у Монпељеу. За први посао конкурисао је управо у Ханделсбанкену, 1985. године.
„Нисам имао појма о томе какав је пословни модел те банке, само сам био узбуђен што ми је понуђен посао“, каже Бовин.
Међутим, убрзо је схватио да је дошао у компанију с којом дијели заједничке вриједности. Те вриједности су дугорочност и филозофија децентрализације осликане у слогану „филијала је банка“. Све то изгледа исувише добро у односу на данашњу банкарску еру дугова, рата, криза и ангажовања трећих лица у односима са клијентима.
Велике банке се у јавности често оптужују као примарни кривци за свјетску дужничку кризу јер су несмотрено инвестирали у обвезнице великог ризика. Критичари су их због тога називали „казино банкама“.
Ханделсбанкен је међутим остала изван цијеле те приче, са билансима стања који би задивили већини европских регулатора. Чак је и један од акционара банке тврдио да је она „узбудљиво досадна“.
Бовин успјех банке, која је зарадила милијарду фунти у првих девет мјесеци 2013. године, приписује приврежености његове фирме локализму и услугама за клијенте.
Постоји повјрење у менаџере филијала да ће донијети мудре одлуке о кредитирању и инвестицијама, базиране на блиском односу с клијентима.
„Рад у мрежи филијала је била најбоља ствар коју сам икада радио. Градио сам односе с клијентима, а бити у могућности да усрећиш кориснике је заиста сјајан осјећај“, каже Бовин.
Велика локална овлашћења која су у потпуној супротности са данашњим аутоматизованим банкаствном, језгро су филозофије Ханделсбанкена, а промовисао их је тадашњи шеф банке Јан Валандер, још 70-их година прошлог вијека. Он је успио да убједи акционаре да је у дугорочном интересу банке да има органски раст, осланајући се на профит, а не на зајмове, како би отварала нове филијале. Банка при том готово да нема никакав маркетинг.
„Наши клијенти се неће осјећати боље ако виде име баке на фудбалском дресу или на аутобусу“, тврди Бовин.
Уштеда на маркетингу смањује трошкове, а повећава принос на капитач. Поред тога, Ханделсбанкен дио профита дијели особљу. Ако је добит банке већа од просјечне профитабилности њених филијала, онда се вишак профита ставља у фонд одакле се новац даље дистрибуира запосленима. Међутим, они могу тај новац да добију тек када напуне 60 година, чиме се стимулише лојалност компанији.
Неки од запослених који данас одлазе у пензију добијају накнаде у износу од 1,4 млиона фунти, објашњава Бовин.
Са 169 филијала у Великој Британији, ова банка има најбржи раст на острву у посљедњих пет фодина, наводи BBC.
Бовин каже да се Ханделсбанкен, чија је централа у Лондону, шири како би изашла у сусрет повећаној тражњи, док су неки од њених ривала приморани на резове.
„Многе банке имају велике губитке и морају да побољшају своје балансе прихода, и постоје индикације да мала и средња предузећа носе највећи терет. То је јако тужно“, оцјењује он.
Све у свему, Андерс Бовин је менаџер за кога је готово невјероватно вјеровати да ће упропастити посао, оцијењује BBC.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
