Најбогатији Хрват тежак скоро 600 милиона евра, помогли му и Срби

Ивица Тодорић, који је, према писању хрватских медија, у трци за преузимање словеначког малопродајног ланца Меркатор, у прошлој години повећао је своје богатство за 700 милиона куна (92 милиона евра). Тодорићевом богатству допринијели су и купци и радници из Србије, будући да у саставу "Агрокора" послују трговински ланац "Идеа" и индустрија сладоледа и замрзнуте хране "Фриком".  

"Форбсова" овогодишња листа хрватских богаташа састоји се од 50 бизнисмена који заједно располажу богатством од 12,84 милијарде куна (1,69 милијарде евра) и у односу на прошлу годину богатији су за 206,7 милиона евра. Из тога се може закључити да продужена рецесија најбогатијима лани није донијела губитке.  

Богатство које хрватски "Форбс" прати према вриједности дионица на Загребачкој берзи, највише су повећала десеторица предводника листе, за око 140 милиона евра, изузимајући француску породицу Бесниер, власнике млијечне индустрије Дукат, чије се хрватско богатство смањило.  

Нови богаташ међу првих десет на "Форбсовој" листи ове године је Марко Пипунић, власник "Жито Осијека", који заузима 10. мјесто.  

Иако је врх остао непромијењен, са трећег на друго мјесто хрватске листе богаташа попела се чилеанска породица Лукшић, дјелимично хрватског поријекла, са туристичким предузећима Плавом лагуном у Поречу и јадранским луксузним хотелима у Дубровнику.  

На трећем мјесту листе најбогатијих је Емил Тедески, већински власник "Атлантик Групе", у чијем саставу послују "Соко Штарк", "Гранд кафа" и "Паланачки кисељак". Богатство Тедеског процијењује се на 1,1 милијарди куна или 144 милиона евра, а прошле године повећано је за 35 милиона евра.  

Док су компаније у власништву крупних хрватских бизнисмена махом на Загребачкој берзи, према ријечима брокера, велики српски бизнисмени углавном имају стопостотно власништво над предузећима, а на берзи је само мали дио њихове имовине.  

Будући да је подаци са берзе, као најпоузданији показатељ вриједности имовине појединаца, нису доступни, у случају Србије евентуално би се могли доносити посредни закључци о односу снаге наших богаташа на основу прихода и профита њихових предузећа.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.