На пољопривредном добру "Семберија" очекују квалитетн

Глас Српске
На пољопривредном добру "Семберија" очекују квалитетн

Жетва је ове године започела петнаестак дана раније него што је то уобичајено, чему су највећим дијелом допринијеле високе прољећне температуре, које су довеле до ранијег сазријевања усјева

БИЈЕЉИНA - На Пољопривредном добру "Семберија" јуче је почела жетва пшенице. Ово пољопривредно добро има укупно хиљаду хектара засијаних пшеницом, од чега је 85 хектара под сјеменском, а остатак под меркантилном пшеницом. Жетва је ове године започела петнаестак дана раније него што је то уобичајено, чему су највећим дијелом допринијеле високе прољећне температуре, које су довеле до ранијег сазријевања усјева. Технички директор Пољопривредног добра "Семберија" Радомир Продановић рекао је да је за сада тешко прогнозирати какав ће бити род пшенице, али очекује да ће приноси вјероватно бити око четири тоне по хектару. - Према стању усјева, очекујемо и добар квалитет овогодишњег рода, мада су временски услови били прилично неповољни, због суше и високих температура, којима смо свједоци посљедњих неколико мјесеци - додао је Продановић. Он је нагласио да би жетва пшенице требало да буде завршена у наредних десетак дана. Жетва је на имањима индивидуалних произвођача почела средином прошле седмице и у пуном је јеку. На семберским њивама ангажовано је око 350 комбајна. Иако је рано за процјене приноса, из надлежног општинског Одјељења за пољопривреду потврђено је да се очекује род од око четири тоне по хектару и задовољавајући квалитет зрна. Пољопривредни стручњак, истраживач у Пољопривредном заводу у Бијељини Марко Скоко, процјењује да ће незапамћена прољећна суша умањити приносе пшенице за 10 до 30 одсто, у зависности од квалитета земљишта и примијењених агротехничких мјера. Пшеница је у Семберији засијана на 10.580 хектара, што је за око хиљаду хектара више него претходне године, а чему су највећим дијелом допринијели изузетно повољни временски услови у вријеме јесење сјетве. Земљорадници су, иначе, посљедњих година смањивали површине засијане хљебним житом, због слабе зараде, јер су цијене репроматеријала константно повећаване, док је откупна цијена остајала на истом нивоу. Пољопривредник из села Љељенча Радо Лукић истакао је да за својих готово 70 година није запамтио да овако рано почне жетва пшенице. И он се жалио на економску исплативост. - Пшеница неће моћи да покрије трошкове које сам имао да је засијем и одгајим. Када ставим на папир рачун, колико сам платио сјеме, ђубриво, заштиту, колико сам потрошио нафте, нема никакве вајде од овог посла. Aли, шта ћу, не могу оставити њиву јалову - нагласио је Радо. В. Ј.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана