На полицама нема мјеста за домаћи мед
БАЊАЛУКА - Да су полице домаћих маркета претрпане пчелињим производима из иностранства, потврђује податак да је БиХ за седам мјесеци ове године увезла 33 тоне меда, што је чак 22 пута више у односу на извезене количине, а овакви поражавајући биланси све снажније ударају на егзистенцију пчелара у Српској, нарочито у сезонама попутове, када је суша десетковала производњу.
Према подацима Спољно трговинске коморе БиХ, од јануара до краја јула домаћи пчеларису на ино-тржиште успјели пласирати тек 1,5 тона меда у вриједности од 44.400 КМ, док је увоз тог производа достигао 2,4 милиона марака.
Из Спољно трговинске коморе указују да је овогодишњи увоз меда количински већи за десет тона у односу на исти период лани, док извоз не биљежи осцилације.
- Водећа извозна тржишта била су Јордан, Уједињени Арапски Емирати и Саудијска Арабија, док су увозна тржишта Хрватска, Турска, Србија, Бугарска и Мађарска - навелису у Спољно трговинској комори.
Наглашавају да климатске промјене, које су из године у годину све екстремније, увелико одређују годишњи принос меда у БиХ.
- Суша и екстремно висока температура у Херцеговини те блага прошлогодишња зима негативно су утицале на принос. Пчеларикоји су ове године имали планинску пашу и који су географски позиционирани у предјелима са вишом надморском висином очекују солидне приносе - наводе из Спољно трговинске коморе БиХ.
Да су неповољни временски услови били највећи непријатељ пчелара на југу Српске, потврдио је и предсједник Удружења пчелара „Леотар” из Требиња Обрад Нинковић наводећи да је овогодишња сезона најлошија у посљедњих 15 година будући да су приноси максимално подбацили.
- Домаћег меда ове године практично и нема. То што имамо не може бити довољно ни за кућне потребе, а камоли за тржиште. Узрок су дуготрајне суше и климатске промјене које не погодују лучењу нектара у природи. У Херцеговини килограм меда кошта 25 КМ, чак су поједини пчелари дигли цијену на 30 марака и вјероватно ће се ићи ка том износу - рекао је Нинковић.
Ништа боља ситуација није ни на подручјуроманијске регије.
- Пчелари који су пчеле напасали у предјелима према Зеленгори и Калиновику прошли су лошије у односу на колеге које су кошнице позиционирале на Романији. Моје кошнице су биле на Зеленгори и изврцао сам једва килограм и по меда по друштву, а оптималан принос је између 15 и 20 килограма. Лани сам имао више од 20 килограма, тако да је ова година потпуно подбацила - прича предсједник Удружења пчелара „Рој”, које гравитира подручју Источне Илиџе, Источног Новог Сарајева и Трнова, Немања Драгичевић.
Упркос слабим приносима, Драгичевић истиче да пчелари у романијској регији којисе озбиљније баве производњом меда у посљедњих неколико година имају константне залихе које не могу продати.
- Обилазили смо маркете и на њиховим полицама уопште нисмо нашли мед произведен у БиХ, што је поражавајуће. Имамо домаћи мед прве класе који по 2-3 године стоји у складишту и не стиже до потрошача, а увозимо тоне и тоне меда чији је квалитет потпуно неизвјестан. То је стари проблем на који смо више пута упозоравали. Контроле су непотпуне и ријетке будући да нема довољно инспектора - наводи Драгичевић.
Према његовим ријечима, увозни мед је неколико пута јефтинији и самим тим представља нелојалну конкуренцију произвођачима у БиХ.
- Увозни мед у маркетима кошта од 12 до 20 КМ за килограм, а домаћи 25, што озбиљно угрожава наше произвођаче - додаје Драгичевић.
Европски савез
Немања Драгичевић каже да се домаћи пчелари самостално не могу изборити са појавом неквалитетног меда на тржишту.
- Наду улива новоформирани европски савез пчелара који ће настојати да дође до измјена регулатива у читавој Европи и то на начин да на свакој тегли меда мора обавезно да се назначи земља поријекла и састав - рекао је Драгичевић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
