На камате отишло 107,9 милиона КМ
Бањалука - За сервисирање спољног дуга БиХ је у прошлој години исплатила 413,31 милион марака, од чега се на главницу односи 305,38 милиона КМ, а на отплату камате, сервисних и других трошкова 107,9 милиона КМ, наводи се у извјештају о извршењу буџета БиХ за прошлу годину.
На провизију и банкарске трошкове односи се 30.000 КМ укупно плаћеног износа.
Од укупног отплаћеног износа на измирене обавезе ФБиХ односи се 258,2 милиона КМ, Републике Српске 151,3 милиона КМ, Брчког 140.000 КМ, те институција БиХ 3,67 милиона КМ.
Укупан спољни дуг БиХ на крају прошле године износио је 6,974 милијарде КМ и већи је у односу на 2011. годину за око 470 милиона КМ.
Највећа дуговања БиХ има према Свјетској банци и то 1,767 милијарди КМ, затим према Међународном монетарном фонду (ММФ) 950,4 милиона КМ, те према Европској банци за обнову и развој (ЕБРД) и Европској инвестиционој банци (ЕИБ) 621,6 милиона, односно 973,3 милиона КМ.
Директор Института за едукацију у Спољнотрговинској комори БиХ Дуљко Хасић истакао је да је БиХ у кратком периоду од ниско задужене дошла до поприлично задужене земље.
- Од почетка кризе, односно од 2008. године до данас дуг БиХ се повећао скоро сто одсто. Поставља се питање шта се десило да за кратак период пређемо у тзв. црну зону задужених земаља и то не по износу, него у односу на БДП и лоше економске показатеље. Кључни разлог је непостојање стратегије на нивоу БиХ у вези са задуживањем. Сви се задужују по било ком основу, а оно што је најгоре јесте да задуживање иде првенствено од ММФ-а и по дефиницији тај новац иде за буџетску потрошњу - истакао је Хасић.
Он је нагласио да у БиХ скоро ниједан фенинг не иде у развојне сврхе.
- То све пријети да БиХ упадне у дужничко ропство. Нема производње и стварања нове вриједности како би се макар дијелом та средства могла вратити - рекао је Хасић и подсјетио да ће у идуће двије године бити веома тешко вратити износе који БиХ доспијевају на наплату.
Сервисирање
Посматрано по кредиторима, БиХ је прошле године највише новца вратила Свјетској банци и то 100,84 милиона КМ, затим Европској банци за обнову и развој (ЕБРД) 75,03 милиона КМ, Лондонском клубу кредитора 73,68 милиона КМ, ММФ-у 64,13 милиона КМ, а Европској инвестиционој банци (ЕИБ) 38,24 милиона КМ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
