На банкроту Грчке зарађују милијарде

Глас Српске
На банкроту Грчке зарађују милијарде

ЛОНДОН - Aмерички инвеститор Кајл Бас већ је зарадио милионе на рачун кредитне кризе, а сада се спрема да умногостручи свој новац за чак 650 пута на - грчком банкроту.


Бас је основао фонд "Хајман капитал" у Даласу 2006. године након што је уштедио десет милиона долара на продаји обвезница за компаније са Волстрита, преносе портали.

Зарадио је милионе кладећи се против тзв. суб-прајм хипотекарних кредита, посебне врсте кредита која је била понуђена особама с ниским примањима, лошом кредитном способношћу, па чак и без готовинског учешћа.

Бас је био један од 15 људи који су уложили велики новац кладећи се на то да ће америчке финансије "нестати у пламену".
Он је вјеровао да ће пропашћу "суб-прајме" тржишта, бити откривено да богате западне власти крију финансијску кризу. Као велики проблем Бас види чињеницу да су банке биле третиране као "продужена рука" власти, рачунајући на то да ће их иста та власт избавити из финансијских невоља када то буде било потребно.
Бас се сада клади на колапс неколико земаља у Европи. Вјерује да за Грчку, Португал, Ирску, Швајцарску, Италију и Шпанију постоји најмања вјероватноћа да ће успјети да отплате своје дугове.

Купио је осигурање од грчког банкрота за 11 базних бодова, што значи да би осигурање обвезница у вриједности једног милиона долара коштало 1.100 долара годишње.

Грчки банкрот отплатио би око 70 одсто његових дугова, што значи да би му свака опклада од 1.100 долара донијела зараду од око 700.000 долара.

Бас је купио и око 20 милиона кованица. Тврди да метал у свакој од њих вриједи 6,8 центи.

- Можда није крај свијета, али много људи ће изгубити много новца. Наш је циљ да не будемо међу тим људима - поручио је Бас који каже и да му је мајка савјетовала да улаже новац у "оружје и злато".

Европска дужничка криза шанса је и за Русију. Док доноси озбиљне проблеме великим банкама региона, у исто вријеме отвара нове шансе руским банкама које би могле да учествују у преузимању финансијских организација у централној и источној Европи.

Многе европске банке активно послују у дијелу Европе коју актуелни потреси нису озбиљније погодили, а обзиром на то да је једном броју финансијских институција неопходан додатни капитал, очекује се активирање процеса преузимања уз учешће руске Сбербанке, која је недавно купила аустријску Фолксбанку а заинтересована је за нове, по могућности јефтине објекте.

Европске власти су у посљедње вријеме показале забринутост због могућности да највеће националне банке могу да буду објекат преузимања.

Штрајкови

У Грчкој су јуче због 24-часовног штрајка организованог због националних мјера штедње изазваних тешком дужничком кризом у којој се нашла та земља, затворене школе, музеји, отказани су летови и трајекти, док су болнице радиле са минималним бројем особља.

Запослени у јавном сектору углавном протестују против плана према коме ће њих 30.000 бити технолошки вишак са платом мањом за 40 одсто до краја године, прије него што највјероватније за годину добију отказ, а све с циљем да се драстично смањи јавна потрошња у земљи.

Санкције за неодговорне земље

Министри финансија ЕУ усвојили су уредбу на основу које ће бити могуће увести санкције земљама које су финансијски неодговорне, потврдио је европски комесар за финансијске службе Мишел Барније. Усвајањем уредбе, чији је циљ јачање Пакта стабилности, европски комесар за економска питања Оли Рен моћи ће да доноси одлуке о кажњавању држава које не спроводе ригорозна правила у областима јавног задуживања и дефицита.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана