Мркоњићки ратари приводе крају прољећну сјетву

Глас Српске 07.05.2007 00:00

Недостатак падавина помутио планове пољопривредницима... Неке оранице остале незасијане због скупе сјетве

МРКОЊИЋ ГРAД - Мркоњићки ратари планирају овог прољећа да засију 3.100 хектара ораница. Процјењује се да је до сада засијано око 90 одсто површина, јер неке површине, иако узоране, још нису засијане због суше. Наиме, готово мјесец дана у овом крају није било обилнијих падавина, што је донијело проблеме ратарима, нарочито у сјетви кукуруза. - Узорао сам парцелу од пет дунума, гдје сам предвидио да засијем кукуруз. Међутим, због суше то још нисам могао да урадим. Вјерујем да ћу послије кише успјети да засијем кукуруз, јер истиче агротехнички рок за сјетву - каже ратар Миленко Милић. Када је ријеч о овој култури, под њом би се требало наћи 600 хектара. - Засијао сам пет дунума кукуруза и нешто поврћа. Сијао бих и више да сјетва није била овако скупа. Десет килограма сјеменског кукуруза коштало је 45 марака, што је заиста много. Међутим, сијати се мора, јер се на селу од нечега мора живјети. Гријех је земљу запустити и не обрађивати. Нажалост, у нашем селу све више ораница је необрађено, јер нека домаћинства немају средстава за сјетву - каже пољопривредник из Бјелајца Војин Шарић. Његов комшија Милован Вођевић важи за пољопривредника који у овом селу највише земљишта обрађује. - И поред свих потешкоћа, скупе нафте и сјемена, засијао сам двадесетак дунума ораница, углавном кукурузом, који добро успијева у нашем крају. Засијао сам и доста поврћа, јер моја је девиза да се не исплати обрађивати мале површине - тврди Вођевић. И Вођевић истиче проблем да је у мркоњићким селима све мање домаћинстава која обрађују земљу. - На селу је све више старачких домаћинстава. Није ми јасно зашто млади са села бјеже у град кад се и овдје од пољопривреде и сточарства може пристојно живјети. Држава мора стимулисати младе људе да остају на селу и да се баве пољопривредом - истакао је Вођевић. Душко Гојичић из Подрашнице тврди да у овом селу ратари још обрађују значајне површине. Углавном се сије пшеница, раж, јечам, зоб..., а највише површина је под кромпиром. - Сјетва у Подрашком пољу, гдје је надморска висина око 800 метара, почела је половином априла. Посао су оптеретиле високе цијене репроматеријала. Није било регресирања, па су неке оранице остале незасијане. Ипак, што сам планирао то сам и засијао, углавном поврћем - каже Гајичић. Ратар Миленко Жупић из Густоваре тврди да је засијао око пет дунума ораница. - Планирао сам и више, али због суше, скупог сјемена и вјештачког ђубрива, нисам успио. Стотину килограма вјештачког ђубрива кошта 57,11 марака, више него прошле године. Сјеменски кромпир је коштао од 1,20 до 1,60 марака за килограм. Што је много много је, па макар долазило и од државе - рекао је Жупић. С. ДAКИЋ ПЛAНОВИ Киша која је пала протеклог викенда обрадовала је већину мркоњићких ратара, јер је стигла у посљедњи час. Од 3.100 хектара, колико је планом предвиђено да се засије овога прољећа на подручју општине, 600 хектара засијаће се кукурузом и пшеницом. Зоб је планирано да се засије на 400, јечам на 150, а кромпир да се засади на 470 хектара.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

Мркоњићки ратари приводе крају прољећну сјетву

Само озбиљан купац спасава рибњак “Саничани”

Драшковић “хеликоптером напустио Херцеговину”, неће више улагати

UniCredit проглашен најбољом банком за трансакцијско банкарство у Европи

Пунија каса доказ економског раста

Подстицаји сигуран ослонац фармама

Пословање “Дестилације” и ове године у знаку борбе за тржиште

Драгана Јањић именована за члана Управе UniCredit Bank а.д. Бања Лука

Лидл започиње градњу продавница у још три града у БиХ

“Агрохерц” продаје имовину: На добошу цијеви и метални кревети

Хиперпонуда оборила цијене кирија!

Најсавременија соларна електрана у региону чека грађевинску дозволу

Металски сектор и туризам примамљиви инвеститорима

Рецесија у Њемачкој гаси радна мјеста и у БиХ

Рекордна продаја шумарских производа у другом тромјесечју у Српској

Цијена нових станова већа за 11,7 одсто

Мање путника на бањалучком аеродрому него прошле године