МОЛ: Прољеће рок за договор о Ини

Овај загребачки дневник додаје да су се Мађари интерно договорили да рок буде до прољећа. Не постигне ли се до тада договор, дионице у власништву МОЛ-а - 49,1 одсто - иду на продају.

Једини заинтересовани за сада су Руси, пише загрецачки лист и додаје да у том контексту треба посматрати и мађарске парламентарне изборе 6. априла.

Наставе ли се преговори делегације хрватске владе и МОЛ-а темпом као до сада - три састанка од септембра, а без конкретног помака - обије ће се стране морати јако потрудити да се договоре, јер вријеме измиче.

Мађаре не забрињава хрватска тужба арбитражном суду, али су врло су незадовољни темпом преговора, тврдећи да се оваквим ритмом "могу састајати годинама", као и инсистирањем хрватске стране да управљање Ином буде главна тема.

Иако многи сумњају да су информације о продаји дионица Ине тактицки потез, извори блиски мађарској страни већ мјесецима говоре да је продаја врло реална опција у случају неуспјелих преговора, пише "Вечерњи лист".

Како додаје, куповина удијела у 14 оф-шор концесија које њемачка хасна компанија Wintershall има у британским водама Сjеверног мора можда наговијешстава нову пословну зону интересовања МОЛ-а.

С друге стране, "Јутарњи лист" пише да стручни консултант хрватске владе у преговорима са МОЛ-ом Јасминко Умићевић тврди да је Ина за пет година, колико је води та мађарска компанија, изгубила 500 милиона куна, колико износи њена добит за првих девет мјесеци прошле године.

Умићевић сматра да би за Ину најбоље било да пронађе другог стратешког партнера, оцењујући да Мађари немају разлога да је продају.

Он је навео да је МОЛ група прерађивачке капацитете повећала за 40 одсто, а како су добили могућност да Инине резерве, како у Хрватској, тако и у Сирији и Египту воде као своје, оне су им порасле за 20 одсто.

Хрватска је арбитражном суду у Женеви, 18 јануара предала тужбу против МОЛ-а, са којом се спори око управљања Ином.

Како су пренијели медији, хрватска влада тражи да се прогласе ништавним измјене уговора из 2009. године о управљачким правима у Ини и главни уговор о гасном пословању.

Хрватска тражи и накнаду штете која је настала као посљедица тих уговора. У хрватској нафтној компанији Ина, Мађари држе 49,1 одсто дионица, а влада у Загребу 44,84 одсто.

Тај потез Загреб је повукао након што је 16. јануара завршена трећа рунда преговора у којој су хрватска влада и МОЛ покушавали да ријеше спорове око управљачких права и других питања у Ини.

Хрватска замјера МОЛ-у изостанак улагања у Ину, док Мађари приговарају да Хрвати нису одржали обећање о преузимању послова са гасом, који Ини доноси губитке.

Са своје стране, и МОЛ је у новембру од Међународног центра за решавање инвестиционих спорова у Вашингтону затражио арбитражу против хрватске владе због кршења одређених обавеза и поступака у вези с МОЛ-овим инвестицијама у Хрватској.

Из МОЛ-а су већ раније упозоравали да би могли тужити Хрватску и тражити најмање двије милијарде куна одштете (више од 260 милиона евра), јер није преузела послове са гасом, нити увела тржишне цијене гаса, што је било договорено 2009. године.

МОЛ је у новембру такође овластио свој Одбор извршних директора да започне с припремама за продају МОЛ-овог удијела у Ини. Почетком децембра МОЛ је Хрватској понудио откуп свог удијела у Ини, напомињући да ће га, не буде ли хрватска влада могла или хтјела откупити, продати неком другом.

На читав ток преговора утицао је и захтјев за хапшење директора МОЛ-а Жолта Хернадија кога Хрватска сумњичи да је подмитио бившег премијера Иву Санадера како би мађарској компанији препустио управљачка права у Ини.

Све је кулиминирало почетком октобра прошле године, када је хрватска полиција за Хернадијем издала црвену потјерницу Интерпола. У МОЛ-у одбацују хрватске тврдње, а суд у Будимпешти је одбио изручење Хернадија, јер мађарска истрага није установила никакву његову кривицу.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.