Модеран платни промет штеди вријеме и новац
Сарајево - Модернизацијом платног промета дошло је до значајних побољшања, попут повећане брзине трансфера трансакција, смањења трошкова и усвајања европских стандарда, истакли су у Централној банци БиХ.
Припреме за прелазак платног промета у банке почеле су средином 2000. и трајале око пола године. Платни промет у БиХ 5. јануара 2001. годину су од Завода за платни промет (ЗПП, ЗАП и СПП) преузеле комерцијалне банке. Дозволе за обављање платног промета од агенција за банкарство РС и ФБиХ добило је 40 од укупно 57 банака. У платном промету БиХ данас учествује 28 банака.
- У основи у унутрашњем платном промету постоје двије врсте трансакција - унутарбанкарске и међубанкарске. У случају унутарбанкарских платних трансакција када два клијента имају рачун у истој комерцијалној банци, извршавање таквог трансфера се завршава у тој банци пребацивањем средстава са рачуна налогодавца на рачун онога коме су средства упућена. Ови налози не пролазе кроз системе у Централној банци. С друге стране међубанкарски платни налози подразумијевају плаћања између клијената који имају рачуне у различитим комерцијалним банкама. Ти налози морају проћи кроз системе у Централној банци. Ти системи су RTGS (Real Time Gross Setllement), односно БПРВ (бруто поравнање у реалном времену) и други систем жиро клиринг, који ради на принципу нето поравнања - објаснили су у Централној банци БиХ.
БПРВ систем је у потпуности базиран на SWIFT-у (међународна мрежа у коју су увезане углавном све банке у свијету). То подразумијева да банка из БиХ која жели радити унутрашњи платни промет мора бити чланица SWIFT-а. Систем је врло ефикасан и омогућава поравнање између банака промптно.
- То значи да банка пошиљалац, путем SWIFT мреже, шаље платни налог (у своје име или у име клијента) другој банци на извршење. Банка прималац, одмах прима налог и у могућности је да исплати средства клијенту, јер је истовремено добила покриће на свом рачуну у Централној банци. Дакле, ради се о бруто поравнању, тј. налози се извршавају један по један, одмах по његовом слању из банке. Кроз овај систем могу се слати сви налози без обзира на износ, али ако је налог већи од 10.000 КМ онда се мора реализовати овим путем. У комерцијалним банкама углавном користе ознаку “хитно” за коришћење овог система. Плаћање овим системом је скупље и у пракси се користи углавном за велике износе који прелазе 10.000 КМ - кажу у Централној банци.
За ова плаћања Централна банка наплаћује комерцијалним банкама накнаде без обзира на износ - 1,2 КМ за налог извршен до 12 сати, а три марке за налог извршен иза 12 сати. С друге стране комерцијалне банке клијентима наплаћују накнаде у складу са са својом пословном политиком.
Други систем је жиро клиринг систем и ради на принципу нето поравнања. За потребе овог система Централна банка је успоставила посебну телекомуникациону мрежу на нивоу БиХ, у коју су укључени и њени организациони дијелови - главна банке у Бањалуци, Сарајеву и Мостару.
- Нето поравнање се одвија у три дневна циклуса - 10, 13 и 15 сати. Комерцијалне банке припремају налоге клијената (који немају ознаку хитно и који су мањи од 10.000 КМ). У поменута времена Централна банка прикупља све налоге и обавља њихово нето поравнање, након чега, за нето салда задужује/одобрава рачуне банака. По извршеном финалном поравнању, оригинални налози се просљеђују комерцијалним банкама с циљем њихове коначне реализације - појашњавају у Централној банци.
Накнаде које Централна банка наплаћује комерцијалним банкама за ова плаћања без обзира на износ су десет фенинга за налог извршен у првом поравнању, 15 фенинга у другом поравнању и 20 фенинга за налог извршен у трећем поравнању.
Системи су непрекидно и без застоја у функцији од 5. јануара 2001. године захваљујући најквалитетнијим техничким и телекомуникационим рјешењима. Осим система на примарној локацији у Сарајеву, инсталиран је идентичан систем у Бањалуци, који би био стављен у функцију у случају немогућности рада са примарне локације.
Структура промета
Кроз систем БПРВ годишње се реализује свега два одсто налога чија вриједност прелази 80 одсто укупног износа свих међубанкарских налога. Кроз систем жиро клиринга годишње се реализује око 98 одсто налога чија вриједност је мања од 20 одсто укупног износа свих међубанкарских налога.
Значајно је напоменути да су БПРВ и жиро клиринг систем отворени за рад свим радним данима од осам до 16 часова, осим суботе и недјеље, те 1. и 2. јануара и 1. и 2. маја.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
