ММФ мора да има новац за земље у кризи

- Заложили смо се за то да ММФ мора да има одговарајућа средства да испуни своје системске одговорности - наведено је у саопштењу Г20.

То би могло да значи да би водеће свјетске економије могле да омогуће већу улогу ММФ-а у спасавању еврозоне од дужничке кризе и да, ако буде неопходно, повећају средства те глобалне финансијске институције. У саопштењу се додаје да ће о питању финансирања ММФ-а разговарати на самиту лидера Г20 у Кану, почетком новембра.

Министри финансија и челници централних банака земаља Г20 објавили су и да очекују да се на самиту Европске уније 23. октобра у Бриселу "одлучно приступи садашњим изазовима путем свеобухватног плана". Детаљи плана за спасавање, који је био предмет разговора у Паризу, обухватају отпис грчког дуга већи од очекиваног, те снажнији европски фонд за спасавање и докапитализацију слабијих банака. План треба да буде завршен до самита ЕУ.

 - На самиту ЕУ биће усаглашене "одлучне" мјере у борби против дужничке кризе у земљама еврозоне. Овај самит даће "јасне одговоре" - нагласио је француски министар финансија Франсоа Бароен. Додао је да ће "централне банке наставити да снабдијевају банке ликвидним средствима".

Министри земаља чланица Г20 саопштили су да поздрављају мјере које ће "повећати капацитет и еластичност Европског фонда за финансијску стабилност (EFSF).

Неименовани званичници су раније рекли да су се неке државе, укључујући СAД, противиле повећању средстава ММФ-а. ММФ, којем се ради помоћи обраћају државе у финансијским проблемима, финансирао је око трећине укупних трошкова помоћи од приближно 300 милијарди евра презадуженим европским државама, чланицама еврозоне, Грчкој, Ирској и Португалији.

На глобалном кредитном тржишту расте забринутост да би веће привреде 17-члане еврозоне, попут Италије и Шпаније, могле да западну у дубље финансијске проблеме, што би угрозило велики број европских банака и повукло еврозону у рецесију. Постоји бојазан да EFSF неће моћи да, ако буде потребно, учествује у спасавању Шпаније и Италије, већих привреда којима је недавно снижен кредитни рејтинг.

Aтина ће највјероватније добити сљедећу траншу зајма - укупно осам милијарди евра у новембру, након што су инспектори ЕУ, ММФ и Европске централне банке рекли да су склопили споразум са грчком владом о даљим мјерама штедње у тој земљи.

Грчки премијер Јоргос Папандреу замолио је сународнике, код којих све више расте гњев због драстичних мјера штедње, да буду стрпљиви, истичући да се влада бори да спријечи "финансијску катастрофу". Папандреу је рекао да се влада бори да се не продуби дужничка криза у Грчкој, али да је пут тежак. Према његовом мишљењу, Европа мора да помогне Грчкој да се избори са кризом која сада пријети цијелој еврозони.

Предсједник Европске комисије Жозе Мануел Барозо најавио је увођење "индивидуалне кривичне одговорности" за финансијске преступнике и истакао да ће у четвртак предложити да се таква одговорност призна у европском праву.

- Свједоци смо изопаченог понашања и потеза на тржишту, од којих су неки изазвали данашњу кризу. Регулисаћемо такву праксу - истакао је Барозо.

Цијене акција на свјетским берзама прошле седмице су нагло порасле подстакнуте вјеровањем инвеститора да ће дужничка криза у Европи бити успјешно ријешена. Да ли ће се идућих дана наставити успон цијена акција, зависи, између осталог, од кварталних пословних извјештаја компанија.

Западни Балкан

И земље западног Балкана тешко излазе на крај са економском кризом, па је тако Србија прва по инфлацији, а Македонија по броју незапослених. Свјетска банка је спустила прогнозу за раст хрватског БДП-а са један одсто на 0,8 одсто.

- Хрватска је сада тек умјерено под утицајем кризе у Грчкој, али ће ако криза "експлодира" у Италији, то имати много већи утицај на Хрватску, јер су италијанске банке велики кредитори па су знатно изложене - нагласио је представник Свјетске банке за Хрватску Хонгју Хам.

Главни економиста Европске банке за обнову и развој Ерик Берглоф изјавио је да ово што се тренутно дешава не иде у добром правцу и може врло лако да се погорша.

- Европске банке ће имати све мање новца на располагању за грађане и привреду, а то ће коштати и регион - истиче Берглоф.

+++

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.