Младен Зиројевић, министар спољне трговине и економских односа БиХ: Рафинерија јак учесник на тржишту

Светлана Душанић
Младен Зиројевић, министар спољне трговине и економских односа БиХ: Рафинерија јак учесник на тржишту

За девет мјесеци ове године удио минералних горива у укупном спољнотрговинском дефициту БиХ је износио око 18,3 одсто. Дугорочно гледано, са врло јаким учесником на тржишту као што ће бити Рафинерија нафте Босански Брод, сви наведени недостаци, укључујући и спољнотрговински дефицит, знатно ће се отклонити.

Ово је у интервјуу за "Глас Српске" рекао министар спољне трговине и економских односа БиХ Младен Зиројевић.

* ГЛAС: Колико ће рад Рафинерије допринијети побољшању економије у БиХ, с обзиром на то да се у БиХ увозом нафтних деривата бави 600 дистрибутера, који увозе гориво сумњивог квалитета?

ЗИРОЈЕВИЋ: Тржиште нафтних деривата у БиХ је потпуно либерализовано и као резултат тога данас на тржишту имамо веома велики број малих добављача течних нафтних горива, више од 65 одсто добављача су. у ствари, мали добављачи. Ова уситњеност је резултирала да на тржишту није заживјело право конкурентско понашање и такмичење између добављача за потрошача, тако да је данас нафтно тржиште у БиХ потпуно зависно од увоза, сигурност снабдијевања је веома лоша, јако је изражена нестабилност цијена и она директно зависи од политике нафтних компанија у региону од којих се купују нафтна горива за БиХ, не постоје чак ни минималне залихе нафтних горива, квалитет течних нафтних горива је незадовољавајући, не постоји системско рјешење за наставак истраживања налазишта сирове нафте и, на крају, имамо јако велико учешће минералних горива у спољнотрговинском дефициту БиХ. За девет мјесеци ове године удио минералних горива у укупном спољнотрговинском дефициту БиХ износио  је око 18,3 одсто. Дугорочно гледано, са врло јаким учесником на тржишту као што ће бити Рафинерија нафте Босански Брод, сви наведени недостаци, укључујући и спољнотрговински дефицит, знатно ће се отклонити.

* ГЛAС: До када важи продужење Одлуке о квалитету течних горива? Шта све подразумијева?

ЗИРОЈЕВИЋ: Одлуком о измјенама Одлуке о квалитету течних нафтних горива, коју је Савјет министара БиХ усвојио на петој тематској сједници, одржаној 6. новембра 2008. године, продужен је прелазни период за домаћег произвођача течних нафтних горива до 30. јуна 2009. године и то за горива за дизел-моторе и уље за ложење екстра лако. Прелазни период представља временски оквир у којем ће се извршити потпуна модернизација "старе линије" за прераду сирове нафте, а то значи да ће горива произведена у Рафинерији нафте Босански Брод, по истеку тог периода, задовољавати захтјеве важећих босанскохерцеговачких стандарда. Врло је битно нагласити да је доношењем Одлуке о измјенама Одлуке о квалитету течних нафтних горива Савјет министара БиХ уклонио административну препреку за почетак производње у једином произвођачу течних нафтних горива у БиХ.

* ГЛAС: Хоће ли по истеку важења те одлуке Рафинерија у Броду унаприједити производњу, да не би било сличних несугласица и дилема као донедавно?

ЗИРОЈЕВИЋ: Наравно. Према плану инвестиција и већ предузетим активностима, Рафинерија нафте Босански Брод требало би да до марта 2009. године обезбиједи све услове за производњу еуро дизела, односно горива за дизел-моторе које ће по свим својим параметрима, укључујући и садржај сумпора, задовољавати одредбе важећег бх. стандарда.

То практично значи да неће бити потребе за даљим продужењем прелазног периода дефинисаног Одлуком о квалитету течних нафтних горива. Ради информисања потрошача, врло је битно нагласити да ће дизел-гориво из Рафинерије нафте Босански Брод, до истека прелазног периода, имати само повишен садржај сумпора, док ће сви остали параметри бити потпуно усклађени. Aнализирајући резултате спроведене контроле квалитета течних нафтних горива која се увозе у БиХ, евидентно је да одређени број узетих узорака дизел-горива не задовољава бх. стандарде управо по садржају сумпора, али и по неким другим параметрима.

* ГЛAС: Колики су капацитети прераде Рафинерије?

ЗИРОЈЕВИЋ: Капацитет "старе линије" за прераду сирове нафте у Рафинерији нафте Босански Брод је 1,2 милиона тона годишње. Стара линија прераде је потпуно спремна за почетак производње, тачније већ је почело загријавање постројења и у наредних неколико дана очекујемо почетак прераде, што значи да ће се прве количине нафтних горива из Рафинерије нафте Босански Брод појавити на тржишту прије краја овог мјесеца. Осим старе, у Рафинерији постоји и "нова линија" за прераду сирове нафте. Планом инвестиција је предвиђено да се изврши и обнова ове линије, чији је капацитет три милиона тона годишње. Ово значи да ће укупни капацитет Рафинерије нафте Босански Брод бити 4,2 милиона тона и то је неколико пута већи капацитет од потреба тржишта у БиХ. Ово практично значи да Рафинерија мора рачунати не само на тржиште БиХ, већ и на регионално тржиште. Aко се анализирају рафинеријски капацитети у региону, евидентно је да постоји вишак капацитета и тренутно се одвијају процеси који иду у правцу окрупњавања нафтних компанија. Међутим, како би се обезбиједио европски квалитет нафтних горива, у готово свим рафинеријама у окружењу се морају направити велике инвестиције, чак ни државни монополи као што су "ИНA" и "НИС" нису у могућности да то направе сопственим ресурсима. Ово је разлог што мислим да је бх. рафинерија у предности.  

* ГЛAС: Какви су енергетски потенцијали БиХ?

ЗИРОЈЕВИЋ: Управо је завршена Студија енергетског сектора у БиХ, која је, између осталог, анализирала и енергетске потенцијале у БиХ. Ови потенцијали се прије свега огледају у енергији воде и налазиштима угља, али и у такозваним обновљивим изворима енергије, као што су вјетар, енергија сунца, биомаса, геотермална енергија и слично. У ком обиму ће који од ових ресурса бити искоришћен ствар је стратешког опредјељења, а изглед тзв. енергетског микса, односно учешћа појединих видова енергије у укупном енергетском снабдијевању одредиће и интензитет коришћења појединих енергетских ресурса.

Уштеде

* ГЛAС: Какве су стратегије енергетског сектора?

ЗИРОЈЕВИЋ: Нажалост, стратегије које ће одредити будућност енергетског сектора у БиХ још не постоје, али се искрено надам да ће активности које спроводе ентитетске владе по овом питању дати што скорији резултат. Када се говори о енергетским ресурсима, сматрам да БиХ има још један веома значајан енергетски ресурс, а то су уштеде енергије. Нас као друштво карактерише врло велика потрошња енергије по глави становника, а то је јасан индикатор да у области енергетске ефикасности можемо направити огроман резултат.

Постоје одређене процјене које кажу да се примјеном мјера енергетске ефикасности могу направити уштеде у потрошњи енергије које су чак на нивоу производње у једној хидоелектрани.   

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана