Мјере штедње или банкрот у марту

Пападемос је упозорио да ће одлуке које буду донијете прије средине јануара, када у Aтину треба да стигну међународни инспектори познати као тројка, одредити да ли ће земља задржати евро или ће вратити драхму која је до 2002. била грчка валута, преносе агенције.

Грчка опстаје захваљујући пакету за спасавање од 110 милијарди евра који су јој у мају 2010. одобрили Европска унија и Међународни монетарни фонд.

Aтина је у замјену за ту помоћ увела строге мјере штедње, а у току су преговори о финализовању детаља другог међународног пакета од 130 милијарди евра.

- Без споразума са тројком и новог финансирања Грчка се суочава са опасношћу од неконтролисаног банкрота у марту - упозорио је Пападемос синдикалне лидере и представнике послодаваца.

Он је подсјетио да тројка захтијева преиспитивање трошкова рада како би се повећала ослабљена конкурентност и смањила висока незапосленост и упозорио да земља неће добити сљедећу траншу међународног зајма за спасавање која је од виталног значаја уколико не буду предузете значајне мјере.
Влада је до сада одбацивала такве позиве у страховању да би то имало велики утицај на незапосленост у вријеме када је већ без посла близу 900.000 Грка.

- С почетком 2012. улазимо у најкритичнији период за грчку економију. Сљедећих неколико седмица биће од изузетно великог значаја - рекао је премијер Грчке и додао да "сутра ризикујемо да останемо без ичега".
Водећи грчки синдикат у приватном сектору ГСЕЕ је одбацио позиве за смањење трошкова рада и инсистирао на томе да се послодавци придржавају важећих споразума о платама.

Други пакет за спасавање је договорен у октобру пошто је постало јасно да први пакет зајмова неће бити довољан. У оквиру тог споразума је такође предвиђено да приватни кредитори отпишу 100 милијарди евра дуга како би се успоставила његова одрживост. Дуг Грчке је у 2011. премашио 160 одсто бруто домаћег производа, а отписом 100 милијарди евра био би смањен на око 120 одсто БДП до 2020.

Сиромаштво

Према подацима грчког завода за статистику Елстат, нешто више од три милиона, од укупно 11 милиона становника Грчке, било је на ивици сиромаштва или је живјело у биједи у 2010. години,  пренијеле су агенције.

У појединим чланицама ЕУ ситуација је још гора: у Бугарској у сиромаштву живи 41,6 одсто грађана, Летонији 38,1, Мађарској 29,9, а у Пољској 27,8 одсто. У Шпанији је та бројка нешто нижа и износи 25,5 одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.