Министарство финансија: Нови систем фискализације у интересу грађана и привредника

У овој институцији прецизирају да ће од тога корист имати пословна заједница јер ће услови бити исти за све пословне субјекте, али и грађани који користе буџетска средства у виду инвестиција у здравство, школство, путеве, мостове...

- Биће обезбијеђено и више средстава за боље плате, пензије и социјална давања - истичу у Министарству.

У том смислу Влада Српске је на јучерашњој сједници у Бањалуци дала сагласност да се приступи унапређењу постојећег система, односно анализи и изради неопходних прописа који ће представљати правни основ за успостављање новог система фискалних каса базираног на моделу електронске онлајн фискализације.

Иницијални трошак увођења новог система биће финансиран из буџета Српске.

До сада су у овој области израђене двије анализе које су указале на потребу мијењања постојећег система фискализације, као и на његове негативне стране.

- Са основним циљем сузбијања сиве економије у Српској је прво у оквиру пројекта "Подршка реформи пореског система у БиХ", од "УК Аид", а према упутствима Министарства финансија, 2018. године израђена "трошак-корист" анализа имплементације онлајн фискализације, а у октобру 2019. је Радна група за фискализацију, формирана од министра финансија, сачинила Анализу стања електронске фискализације - наводе из ресорног министарства.

У овој институцији подсјећају да је постојећи систем у Српској уведен у августу 2007. године доношењем Закона о фискалним касама, те да је у пракси заживио годину касније када је извршена прва фискализација и када је Пореска управа Српске успоставила технички систем за преузимање података са фискалних система, као и софтверску и процедуралну подршку за комплетан пословни процес од фискализације до контроле обвезника фискализације.

- Модел фискализације који је примијенила Србија у том моменту представљао је квалитативни искорак у односу на моделе примјењиване до тада у другим земљама, при чему су централизованим и аутоматизованим прикупљањем података о дневним прометима са фискалних система створени значајни потенцијали за управљање ризиком пореске контроле - подсјећају из Министарства.

Временом, дошло је до некомпатибилности са модерним рачунарским и софтверским системима, те су уочени и недостаци током контроле.

У Министарству наводе да је у пракси уочено да су неки порески обвезници пронашли начин да заобиђу строге захтјеве за функционалним и техничким карактеристикама фискалних система и прометују робу и услуге издајући фиктивне фискалне рачуне, који изгледом чак не одступају од прописане форме.

- Ријеч је о рачунима који не улазе у дневне извјештаје о промету који се достављају Пореској управи на дневном нивоу. Наведена појава је узела маха и постојећи капацитети Пореске управе нису имали механизам за отклањање тог системског недостатка због чега је исказана потреба за корјенитим промјенама. Осим кориштења паралелних "ПОС" уређаја са којих се издају лажни фискални рачуни, присутна је и појава кориштења дефискализованих сертификованих фискалних уређаја са којих се издају рачуни који потпуно одговарају прописаном изгледу фискалног рачуна, али се тако остварени промет не доставља на сервер Пореске управе путем дневних извјештаја, јер је систем дефискализован - појаснили су у Министарству.

Анализе су, наводе у Министарству, показале и да би због комплексног, застарјелог и скупог процеса за контролне органе и пословне субјекте, као и концепта овлаштених произвођача намјенских техничких уређаја, требало увести нови и једноставнији систем који би у технолошком смислу обухватао рачунаре и одговарајући софтвер.

- Свако рјешење које ће утицати на либерализацију тржишта фискалних система, смањење повезаних оперативних трошкова и редуцирање процедура или њихову аутоматизацију, сигурно ће имати позитивне ефекте на пословно окружење у Српској - истичу у Министарству.

На том плану Радна група за фискализацију је извршила и анализу неколико модела фискализације (Србија, Хрватска, Белгија), те је на основу тога предложила промјену модела фискализације.

- Предложени систем фискализације треба да обезбиједи да све трансакције безбједно и криптовано стигну у Пореску управу и тамо буду смјештене на исти начин, али и буду селективно читљиве и доступне пореским обвезницима или овлашћеним лицима - наводе у Министарству.

Основа модела фискализације требало би да буде дигитални сертификат који издаје сертификационо тијело независно од произвођача фискалне опреме и пореских обвезника, а провјера рачуна мора бити расположива купцима одмах након што приме рачун.

- Један од основних циљева којима тежи свака привреда јесте смањење сиве зоне која онемогућава тржишну конкуренцију, умањује приходе свих буџета и за посљедицу неминовно има умањење обима сервисирања јавних потреба државе. Регистровање промета посредством фискалних уређаја један је од најбољих начина сузбијања те сиве зоне пословања која се у највећем дијелу одвија у пословању са готовином - закључују у Министарству.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.