Милош Вукаловић радни вијек провео у утроби гиганта

Анита Јанковић Речевић
Милош Вукаловић радни вијек провео у утроби гиганта

ТРЕБИЊЕ - Дуже од три деценије инжењер енергетике Милош Вукаловић слуша брујање моћних агрегата Хидроелектране “Требиње 1” и будно надгледа рад постројења како ништа не би омело процес производње струје у утроби овог гиганта.

Вукаловић је у ХЕ “Требиње” стигао давне 1987. године, одмах по завршетку студија у Сарајеву, али је убрзо након запослења пребачен у Електротехничку школу као својеврсни вид помоћи електране тој образовној установи. То је, прича он, било правило у бившој држави, да се млади инжењери позајмљују средњим школама, а катедром је преносећи знање ђацима провео три године.

- У ХЕ “Требиње 1” враћен сам 1990. године и ту сам, ево, и дан-данас. Цијели свој радни вијек практично сам провео на брани Гранчарево и прошао све степенице градећи каријеру. Од инжењера у погону, преко шефа електрослужбе, техничког руководиоца, па све до позиције коју сада обављам, а то је главни инжењер у погону - прича Вукаловић за “Глас”.

Истиче да је производња струје и рад у електрани веома захтјеван и изазован посао, те да ниједан радни дан није исти.

- Кад стигнем ујутро на посао, прво прикупљам информације шта се дешавало од момента када сам дан раније напустио постројење будући да у електрани постоји дежурна екипа која из командне собе 24 сата свих 365 дана у години прати процесе. Након тога са шефовима служби разматрамо евентуалне проблеме или већ дефинисане планове за програм одржавања. У електрани имамо строго дефинисане радне обавезе на дневном, седмичном, мјесечном, годишњем, па чак и вишегодишњем периоду. Све се стриктно прати. Свакодневно обилазимо и прегледамо сваки дио опреме како бисмо знали нон-стоп шта се дешава - казује он.

Вукаловић додаје и да је рад у електрани опасан, али да током радног вијека није свједочио ниједној повреди радника, нити смртном случају.

- На ту чињеницу сам посебно поносан. Имамо означена мјеста куда се смију кретати необучени, куда висококвалификовани радници, а куда они који имају положен стручни испит. Све је дефинисано по зонама, процедуре су строге и поштују се без поговора. То показује колико у овом послу ништа не смије бити препуштено случају - казује Вукаловић, који ће за двије године отићи у заслужену пензију. 

Да би електрана радила попут швајцарског сата, осим строге контроле, неопходно је превентивно одржавање погона, а велика пажња мора се посветити и чистоћи постројења.

- Максима у овом послу гласи: “Чистоћа је пола струке” и вјерујте да је тако. Замијенили смо комплетну секундарну опрему и сада су то махом микропроцесори, те је стога јако битна чистоћа. Имао сам прилику да обиђем бројне електране у окружењу, у Њемачкој, Норвешкој, Шведској, и свих ових година нисам нигдје видио, што су потврдили и бројни други, да се као у ХЕ “Требиње” толико полаже на чистоћу - навео је Вукаловић.

Према његовим ријечима, најтеже је било радити у годинама послије рата јер су током ратних сукоба агрегати радили у технички ненормалним условима, што је, уз бројне друге проблеме, проузроковало похабаност опреме.

- Сви млађи су мобилисани, шест инжењера је отишло у иностранство. Остао је минималан број радника. Било је проблема са мрежом, параметри напона врло ниски, услови нису били технички препоручени, али се морало радити и напајати. Када смо се вратили са ратишта, кренуо је процес занављања опреме и ревитализације. И постоји занимљива анегдота из тог периода. Један консултант страног финансијера нас је савјетовао да уградимо рачунарско управљање електраном, а ми тек изашли из рата, на све стране нешто пушта, опрема не одрађује задатке, милион проблема, па му је тадашњи технички руководилац рекао: “Нама опанци пуштају воду, а ви хоћете кравату на силу да нам прикачите” - присјетио се Вукаловић наводећи да су таква времена, на срећу, прошлост те да је рад у постројењу захваљујући модернизацији данас далеко лакши.

Хаварија

Милош Вукаловић присјетио се и хаварије у електрани којој је свједочио 1997. године.

- Пукао је један вентил који је био повезан директно са језером, а затварач на улазној грађевини из неког разлога у том моменту није хтио да одради посао. Док су се радници снашли, пресјекли цијев, вода је поприлично ушла и потопила неке моторе, али, срећом, није генераторе. Такве ствари се увијек могу десити - прича Вукаловић.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана