Милионска дуговања остају на папиру
БАЊАЛУКА - Дуг већи од 50.000 марака према Пореској управи Републике Српске имају 954 предузећа, а листу десет највећих дужника предводе пропале фирме у стечају, од којих новац, према ријечима стручњака, у највећој мјери никада неће бити наплаћен.
Ријеч је, наведено је у одговору Министарства финансија РС на посланичко питање о дуговањима за порезе и доприносе, укључујући и дуг по основу доспјелих, а неплаћених рата репрограма, као и обавезе које су обухваћене поступцима стечаја и ликвидације закључно са 1. јуном ове године.
Из листе дужника видљиво је да десет највећих дужника, од којих је осам у стечају, дугује око 77 милиона марака.
Највећи износ дуга има Фабрика цијеви “Унис” из Дервенте у стечају, чије су неплаћене обавезе према Пореској управи тешке 16,19 милиона марака. На другом мјесту је предузеће “Добојпутеви”, такође у стечају, које је дужно 11,7 милиона КМ, док трећа неславна позиција припада компанији “Нова форма” из Добоја, која дугује 9,13 милиона.
Према подацима објављеним на сајту Народне скупштине РС вишемилионска дуговања имају и пропала предузећа “Неимарство” Требиње, затим “Фармланд” Нова Топола, “Униград” Источна Илиџа, “Механика” Зворник, Рудник олова и цинка “Сасе” Сребреница те “ФМСХ” Пале. Међу десет највећих дужника је и предузеће “Будућност” из Шамца.
Међу пореским дужницима има и предузећа која су у процесу ликвидације, између осталог, ту је Институт за урбанизам, грађевинарство и екологију РС чије неплаћене обавезе достижу 2,6 милиона КМ, као и ЖГП “Добој”, који дугује 2,4 милиона марака.
Вишегодишња стечајна управница Доста Бараковић рекла је за “Глас” да пракса показује да, када су у питању пропала предузећа, огроман износ средстава никада не буде наплаћен.
- Врло ријетко се деси да у потпуности буду измирена сва потраживања након продаје имовине, будући да се стечај отвори обично када предузеће буде оптерећено великим дуговима. Питање је зашто Пореска управа дозволи гомилање обавеза и на вријеме, то јест благовремено не покрене приједлог за покретање стечаја, јер су обично они ти који остану у великом дијелу ненамирени - истакла је Бараковићева.
Она је појаснила да се сва ненамирена дуговања након закључења стечаја и брисања предузећа из регистра отписују.
- Стечајни управник по окончању стечаја дужан је Пореској управи да достави одјаву ЈИБ-а и правоснажно рјешење о закључењу да би они на основу тога извршили отпис ненаплаћених обавеза. У пракси се дешава да стечајни управници то не ураде па се годинама воде дуговања предузећа која су угашена. То су техничке ствари које се не заврше до краја - појаснила је Бараковићева.
И економиста Марко Ђого сагласан је да велики износ дуговања никада неће бити наплаћен.
- Проблем је недостатак капиталистичке културе. Основа савремених привредних система је да нема привилегованих када је у питању плаћање пореза. Ми још имамо варијанту социјалне државе гдје се допушта да предузећа за која се сматра да су од стратешког значаја годинама гомилају дугове. Држава, како би изашла радницима таквих фирми у сусрет, то допушта, што је погрешно, јер акумулира проблеме до нивоа када они постану до те мјере велики да се не могу ни санирати. Фирме које имају милионска дуговања требало је давно угасити - казао је Ђого.
Банкарски систем
Марко Ђого каже да банкарски систем ни изблиза не погађају проблеми пореског система, због јасних правила.
- Чим се 30 дана касни са уплатом у банкама се пали аларм, након 90 дана то је већ проблем, а са 270 дана се новац искњижи на терет властитог капитала. Предузеће годинама не плати порез и то се води као дуг који се мора наплатити што није реално - казао је Ђого.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
