Милијарде евра за спас задужених

Глас Српске
Милијарде евра за спас задужених

ВAШИНГТОН - Међународни монетарни фонд (ММФ) размишља о томе да повећа финансијске ресурсе са 940 на 1.300 милијарди долара, јавили су њемачки медији.

Њемачки дневни лист "Франкфуртер алгемајне цајтунг" пише да се тренутно размишља о два "модела" повећања ММФ-ових ресурса, не наводећи изворе информација.

Размишља се о продужењу повећаних билатералних кредитних линија које су поједине чланице за вријеме кризе привремено ставиле на располагање ММФ-у.

Те линије од око 300 милијарди долара требало је да буду укинуте, будући да су уведене у периоду финансијске кризе.
Према другом моделу, нови кредитни аранжмани, чија је вриједност ове године удесетостручена на 573 милијарде долара, не би били смањени за износ повећања капитала као што је договорено, већ би се продужили у истом обиму. У том случају ММФ-ов капитал убудуће би износио око 1,3 милијарде долара.

Европски лидери разматрају план вриједан више трилиона евра за кризни фонд еврозоне посредством Европске централне банке (ЕЦБ), изјавио је јуче извор из ЕУ, пренијеле су агенције.

Извор близак овим разговорима потврдио је да план постоји, али да још није донесена одлука о укупном обиму суме.
Према извјештају медија у Вашингтону, на недавном састанку ММФ-а званичници су сугерисали да би Фонд за европску финансијску стабилност (EFSF) могао да буде помогнут преко ЕЦБ-а да би се дошло до два трилиона евра потребна за финансирање Италије и Шпаније.

Њемачки канцелар Aнгела Меркел изјавила је да не одбацује могућност да се дозволи банкрот неке од чланица еврозоне када у оквиру монетарне уније буде успостављен стални фонд за спасавање.
Она је истакла важност проширеног механизма за спречавање преливања будућих криза на друге земље, као што се десило у случају Грчке.

Инвеститори досад нису били импресионирани брзином којом су власти реаговале на дужничку кризу еврозоне, а аналитичари истичу да су потребне мјере, а не ријечи, да умире нервозна финансијска тржишта.

Свјетске акције ослабиле су и приближиле се 14-мјесечном минимуму који је забиљежен прошле седмице, док је евро пао на десетогодишњи минимум према јену, усљед раста сумњи на тржишту око тога колико ће ефикасне бити нове мјере Европе за ограничавање ширења дужничке кризе на Старом континенту.

Глобални индекс MSCI пао је за 1,1 одсто, након што је у петак ослабио на најнижи ниво од јула 2010, док је у односу на трогодишњи максимум из маја досад пао за чак 23 одсто.

Волстрит је прошле седмице забиљежио највеће губитке од октобра 2008. године, што је за Aмериканце могући знак да је на помолу нова рецесија.
Индекс "Дау Џонс" пао је за седам дана 6,4 одсто, на 10.771 бод, што је највећи суноврат у нешто мање од три године.

Обвезнице

Европска унија први пут је издала обвезнице чији је рок доспијећа дужи од десет година.

Посредством Европског механизма за финансијску стабилност издате су 15-годишње обвезнице "тешке" четири милијарде евра, а послужиће као помоћ Ирској и Португалији.
Према информацијама из Европске комисије, за те обвезнице забиљежена је потражња у вриједности од 5,8 милијарди евра.
Обвезнице доспијевају 4. септембра 2026. уз камату од три одсто.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана