Мијо Мишић, секретар Удружења банака БиХ: Mјере Централне банке не доносе раст кредитирања
Сарајево - Секретар Удружења банака БиХ Мијо Мишић оцијенио је да одлука Централне банке БиХ да уведе јединствену стопу на обавезне резерве банака од десет одсто и негативну каматну стопу накнаде на износе вишкова изнад обавезне резерве неће допринијети повећању кредитирања привреде и становништва.
- Обједињавање диференцијалних стопа од десет и седам одсто у јединствену од десет одсто ће изазвати повећање укупних резерви за око десет одсто. Банке ће до јула када почиње примјена нових прописа морати сакупити додатних 140 милиона КМ јер тренутна сума обавезних резерви износи 1,4 милијарде марака. Ова одлука ће повећати стабилност банкарског сектора, али и смањити његову кредитну способност - каже Мишић.
Он сматра да ни други дио одлуке који се односи на увођење негативне каматне стопе на вишкове које банке чувају на рачунима Централне банке БиХ неће повећати кредитну способност банака.
- Ријеч је о депозитима по виђењу који се налазе у надлежности ентитетских Агенција за банкарство, а банке могу пласирати само око 15 одсто ових средстава. Банке ће покушати анулирати трошак тако што ће износ депонованих средстава раздуживати код матичних банака и повјерилаца гдје су се евентуално задужили за поменута средства, а постоји могућност смањења пасивних каматних стопа на штедњу и остале депозите - каже Мишић.
Вишкови изнад обавезне резерве комерцијалних банака на рачунима код Централне банке БиХ већ дуже вријеме биљеже континуиран раст, а тренутно је депоновано 2,5 милијарди КМ јер се банке током кризе одлучују да код централне банке држе већи салдо због повећане аверзије према ризику.
Монетарна политика
У тржишним привредама стопа обавезне резерве има већи значај као инструмент кредитног регулисања, а мањи као инструмент регулисања ликвидности банака.
Обавезна резерва је једини и основни инструмент монетарне политике којим располаже Централна банка БиХ.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
