Меркелова и Барозо чекају крај евра
Брисел - Изгледа да се Ангела Меркел и Жозе Мануел Барозо ментално већ припремају за крај евра, преносе њемачки медији. Предсједник Комисије ЕУ Барозо каже да даље мјере штедње није више могуће спроводити. То све изгледа као најава темељитих промјена у Европи, пренијеле су агенције.
Кај Конрад, савјетник њемачке владе за привреду, даје евру још највише пет година живота.
Курс штедње не функционише, отпор у највећем броју земаља еврозоне ће расти, тврди он.
Актуелни подаци Еуростата показују да је и поред штедње јавни дуг у 21-ој од 27 земаља Европске уније порастао.
Ни Француска ни Шпанија ове године нису успјеле да остану испод тражене границе дефицита – али уместо да тражи још већу штедњу, председник Научног консултативног савјета Њемачког министарства финансија Кај Конрад сада – што је изненађење – тражи да се одустане од курса штедње у Европи.
А Конрад није било ко: он је главни савјетник владе за економска питања.
Државе имају слободу да се задужују онолико колико хоће – под условом да за те дугове саме и одговарају, каже Конрад, који сматра и да банкарски сектор треба да буде отпорнији на кризе: најбоље је да се банке сасвим повуку из државног финансирања.
На питање да ли се он то заправо залаже за повратак националној држави, Конрад је рекао да му је важна Европа, а не евро.
Евру средњорочно гледано дајем само ограничене шансе да преживи.
Тешко је наводити конкретне бројке, али пет година (је рок који) звучи реалистично, каже Конрад.
Тиме први пут из штаба који саветује њемачку владу чујемо да евро више није дугорочни пројекат.
Већ дуго се нагађа како би Ангела Меркел могла да напусти евро, а ова неувијена процјена из кругова блиских њеној влади потврђује претпоставке према којима она има план Б – излазак из еврозоне.
Анкета је показала да је поверијење грађана у институције ЕУ на најнижем нивоу у њеној историји.
Бројке је анализирао Европски савјет за спољне послове ЕФЦР: само у Шпанији и Великој Британији је скепса према Европској унији још већа него у Њемачкој.
Анкета се иначе темељи на бројкама из 2012. године.
У Шпанији, готово три четвртине грађана више нема поверења у ЕУ.
Само 20 одсто њих наводи да је код њих присутна тенденција да вјерују у њене институције.
Још прије двије године, 65 одсто грађана Шпаније је вјеровало у ЕУ.
Шпанци тренутно гаје већи песимизам и од Британаца, међу којима 69 одсто грађана не вјерује у институције ЕУ – 2007. је у Великој Британији било само 50 одсто таквих скептика – и то је био и европски рекорд.
У Њемачкој 59 одсто испитаних не вјерује у поменуте институције – а прије финансијске кризе је баш толики број грађана вјеровао у њих.
Ако се томе додају и бројке од прије пет година, показује се да је скепса битно порасла откако је почела криза евра, јер прије почетка те кризе само 36 одсто Њемаца није имало повјерења у ЕУ.
У Италији се неповјерење готово удвостручило – на 53 одсто.
У пет од шест земаља неповјерење је убједљиво јаче од повјерења, осим у Пољској, гдје још постоји еуфорија због приступа Европској унији и чињенице да је та држава профитирала од новца из Брисела.
Али, и у тој земљи је повјерење у ЕУ жестоко пољуљано и постоји само међу 48 одсто грађана.
Грађани сада сматрају да се њихове националне демократије подривају начином на који се поступа са кризом евра, пише Дојче веле.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
