Мед, ракија, уштипци и сир српски брендови
БAЊAЛУКA - Aгенцији за безбједност хране БиХ 22 општине из Републике Српске доставиле су приједлоге својих производа који би требало да буду заштићени. Брендови Херцеговине могли би да постану кајмак, јагњеће печење и уштипци, Бијељине виљамовка, Рибник жели да заштити домаћу малину, а Соколац ливадски мед.
На упитник за заштиту ознаке оригиналности, географског поријекла и традиционалног угледа хране, који је Aгенција за безбједност хране БиХ упутила у 144 општине, одговор је стигао из 54 локалне заједнице.
Укупно су 32 општине ФБиХ и 22 из Републике Српске пријавиле 155 прехрамбених производа који би требало да постану бренд.
- Из Херцеговине су осим кајмака и јагњећег печења, пријављени и сир из мијеха, домаћа ракија шљивовица, цицвара од пшеничног брашна и уштипци - казао је шеф Одсјека за безбједност производње у Aгенцији за безбједност хране БиХ Драган Брењо.
Фоча, додаје, жели да заштити јагњеће месо, масни сир, рибу пастрмку и мед, док у Источном Старом Граду сматрају да би домаћи брендови требало да буду млијечни производи, домаћи сир и суво месо.
- У Рибнику поред домаћих малина, желе да заштите купине и рибу, а у Новом Граду бундевине сјеменке, подгрмечки кајмак, грмечки сељачки хљеб и питу масленицу - каже Брењо.
Он додаје да је из Костајнице стигао приједлог за заштиту костајничког кестеновог меда, из Лакташа оригинални сир трапист, а у Рогатици желе да заштите романијски скоруп кајмак и борички кромпир и мед. Бијељина је, осим виљамовке, дуњеваче и касијеваче пријавила и семберски кисели купус и пршуту.
У Републици Српској тренутно не постоји ниједан брендирани производ.
Помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске за ресор прехрамбене индустрије Вид Копања рекао је да у Српској ради на томе да се фирме и привредна друштва афирмишу, како би уз побољшану технологију и разне врсте субвенција, добили што квалитетније производе, који би могли да постану домаћи бренд. Додаје да у РС постоји много производа који својим квалитетом заслужују да постану бренд.
Предсједник Удружења произвођача ливањског сира Јозо Баковић рекао је да аутохтони ливањски сир већ годинама није заштићен, због чега се појављују сурогати који се производе у више подручја у ФБиХ и на тржишту га продају као свој сир.
База података
Брењо каже да се коначно указала потреба за базом података свих прехрамбених производа, који имају посебне карактеристике, проистекле из њихових физичких и хемијских особина, начина производње и поднебља из којег долазе.
- Бренд се не региструје, нити се заштићује, он се ствара временом. Заштићен производ, поред више цијене и бољег пласмана, има и већу конкурентност на тржишту - казао је Брењо.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
