Мањак радника највећа кочница за старт “Униса”
БАЊАЛУКА - Идеја о поновном покретању производње цијеви у дервентском “Унису” далеко је од реализације јер су објекти и машине некадашњег привредног гиганта у катастрофалном стању, захтијевају милионска улагања, а највећа препрека на путу остварења тог циља је недостатак стручног кадра који би радио у предузећу.
Истакао је то за “Глас Српске” власник трговачког ланца “Фрукта трејд” Душан Рељић који је у фебруару ове године купио имовину Фабрике цијеви “Унис” у стечају за 12,19 милиона марака. Његова идеја је да пропало предузеће поново оживи, па су тако почетком марта расписали јавни позив за пријем радника, почевши од оних који су некада радили у “Унису” до пензионера, међутим, због недостатка радне снаге на домаћем тржишту одзив је изузетно лош.
- Од потребних 200-300 радника, пријавило се њих двадесетак, што је занемарљив број. Мањак стручних људи, који знају тај посао, је озбиљан проблем за који немамо рјешење. Позивали смо и пензионере јер нам је замисао била да раде као инструктори, да науче раднике послу, али јавило их се свега неколико. Таква ситуација је можда и очекивана јер у Дервенти не можемо наћи раднике ни за рад у трговини, а камоли да нађемо људе спремне да товаре цијеви у камионе - прича Рељић.
Додаје да су након анализе стања опреме и машина увидјели да ништа боља ситуација није ни о том питању.
- Машине које смо затекли су у јако лошем стању јер током периода стечаја нису биле заштићене. Такође, кров прокишњава, због чега је електроника страдала. Радили смо прорачун и око 20 милиона КМ нам треба да бисмо поново пустили производњу - казује Рељић и додаје да су већ уложили око пола милиона марака у чишћење запуштеног простора и обнову крова на халама.
Неизвјесно тржиште, према Рељићевим ријечима, додатна је препрека, али упркос свему и даље не одустаје од идеје да у том пропалом предузећу производња поново буде покренута.
- Затварањем “Униса”, који је покривао тржиште читаве бивше Југославије, у Србији је основано неколико малих предузећа која производе цијеви, тако да је конкуренција сад велика. С друге стране, снабдијевање челиком и челичном траком је изузетно нестабилно, а цијене варљиве. Остају нам још преговори са партнером из Италије који је јако заинтересован за сарадњу. Долазили су већ два пута, обилазили хале, њихови стручњаци су контролисали машине, тражимо могућност како да кренемо од нуле. Међутим, њихово прво питање било је можемо ли обезбиједити потребан број радника, и први наш одговор је негативан. Ни сам не знам шта ће бити даље - рекао је Рељић и додао да партнер из Италије има идеју о довођењу радника из Непала и арапских земља ако се све друге коцкице посложе.
Он тврди да нико од домаћих власти, почевши од републичких до локалних институција, није заинтересован за ову могућу, будућу инвестицију која би обезбиједила стотине радних мјеста.
Стечај у “Унису” отворен је 17. децембра 2019. године, а имовина предузећа процијењена на више од 40 милиона марака и одлучено је да се све продаје као цјелина. Прве три лицитације су пропале, а на четвртој је предузеће отишло у власништво компаније “Фрукта трејд”.
Резервни план
Душан Рељић каже да хале “Униса” неће остати празне чак и ако не буде покренута производња цијеви.
- Ми смо велика фирма, та инфраструктура нам треба, због тога смо, између осталог, и купили фабрику. Имамо веће потребе за складиштем јер ширимо наш трговачки ланац, бавимо се производњом прехране у знатној мјери, али као истинском локал патриоти жеља ми је да “Унис” проради - наводи Рељић.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
