Малина мирише на добру зараду

Анита Јанковић
Малина мирише на добру зараду

Бањалука - Слабији принос малина због лањских поплава није обесхрабрио малинаре у РС, који су упркос проблемима наставили са радом и ове године очекују добру зараду, захваљујући извозу и откупној цијени од четири марке.

Предсједник Савеза произвођача јагодичастог воћа БиХ и Удружења "Виламет" Љубиша Алемпић каже да је квалитет рода одличан.

- Вјерујем да ће малинари на крају ипак бити задовољни приносима, иако је у појединим дјеловима РС дошло до сушења малињака усљед велике влажности тла, које је посљедица поплава - каже Алемпић.

На подручју регије Бирач малине узгаја 1.500 произвођача на 250 хектара, а ове године ће убрати око 2.000 тона плода.

- У посљедњих пар година дошло је до интензивног узгоја малина због отворености тржишта. Само прошле године у нашој регији малине су засађене на нових 50 хектара. Становништво у њима види сигурне приходе - каже Алемпић.

Више од 95 одсто рода из домаћих малињака намијењено је за извоз, а главна тржишта су скандинавске земље, Њемачка, Швајцарска и Аустрија, а стижу и до Јапана и Сјеверне Америке.

- У БиХ се годишње произведе око 10.000 тона малина, а чак и када бисмо удуплали производњу, опет не бисмо задовољили потребе тржишта - истиче Алемпић.

Власници хладњача понудили су малинарима да откупе род по цијени од 3,25 КМ по килограму. Произвођачи се надају да ће до краја бербе откупна цијена скочити на четири марке.

- Набавио сам хладњачу, малине берем пакујем и складиштим сам, јер се надам да ћу тако на јесен остварити бољу откупну цијену - каже малинар из Теслића Драгомир Павловић.

Додаје да се доста коријења осушило, због чега ће принос ове године бити мањи за 30 одсто у односу на лањски.

- Нешто већа откупна цијена ублажиће слабији принос. Проблем је што Теслић не улази у систем противградне заштите, иако на подручју наше општине има око 150 узгајивача малина са тенденцијом раста - каже Павловић.

Предсједник Удружења малинара општине Рудо Милош Буква савјетује незапосленима, уколико имају пар дунума земље, да се окрену производњи малина.

- И ја сам почетник и имам засађена четири дунума, а са три већ убирем плодове. Издржавам мајку, жену, троје дјеце и лијепо живимо. Од малина са једног дунума може се зарадити минимално 3.000 марака - прича Буква.

Осим узгајивача малина добру зараду могу остварити и берачи. Дневница, која подразумијева десет сати брања, креће се од 30 до 50 марака. Будући да берба траје око 40 дана, они који су спремни да буду цијели дан на сунцу у кућни буџет могу донијети 1.000 до 1.500 марака.

Подстицаји

Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде РС исплаћује подстицај малинарима у висини од 0,44 КМ по продатом килограму.

- Произвођачи у ФБиХ готово да немају подстицаје, а ми смо изузетно задовољни. Осим подстицаја за род помажу нам и приликом набавке механизације и противградних мрежа - каже Љубиша Алемпић.

 

10.000 тона - годишња производња малина у БиХ

3.000 КМ - могућа зарада са дунума малињака

1.500 садница - потребе за подизање дунума малињака

1,17 КМ - цијена саднице

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана