Љубо Јурчић, професор Економског факултета у Загребу: Стагнација производњепроблем цијелог региона

* ГЛАС: Који су највећи проблеми са којима се сусреће економија у региону, која мање-више дијели исту судбину без обзира на улазак Хрватске у ЕУ?

ЈУРЧИЋ: Заједнички проблем за све земље у региону је мала производња, висока незапосленост и стагнација. Овдје није успјешно спроведена транзиција из командне у тржишну економију. Главна препрека напретку су владе које, када дођу на власт, немају знања да би рјешавале проблеме незапослености и производње. Ми на овом подручју немамо ниједан објективан проблем, а једини субјективни проблем је неспособна политика.

* ГЛАС: Јавни дуг Хрватске достигао је око 80 одсто БДП-а, а и у БиХ има тенденцију раста. Може ли доћи до проблема у вези са његовим сервисирањем?

ЈУРЧИЋ: Хрватска је већ у проблему. Пензије не расту, социјалне накнаде су све мање, здравство се све мање финансира и то је све посљедица раста јавног дуга. Иако је дуг БиХ дупло мањи него дуг Хрватске, вјерујем да би већина ваших грађана радије имала хрватски стандард уз дуг од 80 одсто БДП-а, него стандард који сада ви имате уз јавни дуг од 40 одсто БДП-а. Политичари висину дуга користе као оправдање за своју неефикасност и неспособност. Јавни дуг јесте проблем, али није препрека да се нека држава развија.

* ГЛАС: Проблем је што кредити углавном иду за финансирање јавне потрошње, а ријетки су капитални и развојни пројекти?

ЈУРЧИЋ: Да, то је питање управљања јавним дугом. У посљедњој кризи јавни дуг развијених земаља био је око 60 одсто БДП-а, а сада је нарастао на 90 одсто или чак 100 одсто. Пола њиховог дуга је био посљедица кризе и штете коју су у току кризе имали. Пала је потрошња становништва, мањи су били порези, потрошња државе је остала иста и појавио се дефицит који се претвара у јавни дуг. Међутим, други дио јавног дуга је инвестиција државе за заустављање кризе, односно очување радних мјеста и производње. У нашем подручју јавни дуг је резултат трошкова неефикасног пословања државе. То је главни проблем управљања јавним дугом у свим земљама на нашем подручју.

* ГЛАС: Да ли сте присталица аранжмана са ММФ-ом?

ЈУРЧИЋ: Нисам поборник самог аранжмана са ММФ-ом, већ сам за то да свака земља мора направити концепт развоја који ће подржати та институција. Ако нека земља, као БиХ или Хрватска, не може вратити своје дугове, онда ММФ није задужен да подиже производњу или доходак те земље, него одмах каже смањите потрошњу, плате и пензије да бисте могли вратити дугове. Није ни задатак ММФ-а да диже плате и национални доходак, него је то задатак влада. Владе требају направити програм како повећати домаћу производњу и из тога враћати дугове, а онда тражити подршку ММФ-а. За такве аранжмане са ММФ-ом јесам и они су корисни. Али, ако ММФ дође сам, он није задужен за развој, већ само тражи да се смањи потрошња, отпусте људи и смање плате и пензије како би могли отплаћивати дуг. На тај начин земље иду у биједу.

* ГЛАС: Хрватска се много задужила за аутопутеве, а РС такође путем кредита гради аутопут Бањалука - Добој. Колико су одрживе тезе да се не треба задуживати за изградњу аутопутева?

ЈУРЧИЋ: Сва инфраструктура, поготово капитална, као што је аутопут, не може се градити из текућих прилива, него задужењима, али инвестиције у инфраструктуру се морају планирати у пропорцији са инвестицијама у производњу и финални производ. Хрватска политика се фокусирала на изградњу путева, јер то политички лијепо изгледа, а поред тога нисмо инвестирали у фабрике и радна мјеста, тако да сада имамо путеве по којима се нема ко возити. Инфраструктурне инвестиције се увијек исплаћују из инвестиција у производном сектору. Будући да у Хрватској није било производног сектора, ми сада имамо терет отплате кредита за аутопутеве. Дакле, изградња аутопутева није сама по себи проблем, али је неопходно да се у одговарајућој пропорцији граде и производни капацитети. Не мора их држава правити, али мора створити услове да их граде приватне фирме. То се није догодило у Хрватској и сада имамо проблем да са старих радних мјеста и с мањим бројем радника морамо отплаћивати нову инвестицију која износи око четири милијарде евра.

Европа је успавана старица

* ГЛАС: Како видите тренутну економску ситуацију у свијету у свјетлу међусобних санкција Запада и Русије?

ЈУРЧИЋ: Свијет није у кризи, него је Европа у кризи. Америка, Јапан, Кина и Индија расту, једино је Европа успавана старица. Америка је прва, а иза ње су Јапан, Кина и Њемачка, којих 1945. уопште није било. Дакле, економска моћ се промијенила, а политичка моћ није усклађена са економском и мора доћи до реорганизације политичке карте свијета. Иако јаке земље, Јапан и Њемачка немају ни чланове Савјета безбједности УН које доносе најбитније одлуке за свијет, а економски утичу на свијет више него сви остали. Свијет сада захтијева реорганизацију политичке моћи и надам се да ће то у наредних 20 или 30 година бити урађено мирним путем, иако се у прошлости та трансформација никада није рјешавала мирним путем.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.