Љубимица Европе на ивици пропасти
ЉУБЉАНА - Словенија, љубимица Европе, дошла је у врло незавидну економску ситуацију и постала ново кризно жариште Европске уније, пише њемачки дневник "Зидојче цајтунг".
- Мала земља на ивици Европе одувијек се много трудила да се прикључи центру. На Словенију су прво гледали као на продужетак Аустрије, али сада се Словенија приближава другом сусједу, Италији. Дужничка криза је потпуно погодила и Словенију - пише лист.
Подсјећа да је у вријеме проширења ЕУ Словенија била љубимица, јер је била по свему најбоља од новопридошлих чланица Европе, али да је тешка криза, као и увођење евра, ослабило Словенију, преносе портали.
Агенција "Мудис" прије неколико дана снизила је кредитни рејтинг Словеније на свега два корака до "смећа".
Ту одлуку слиједила је и агенција "Стандард енд Пурс", а сада и "Фич", која је снизила рејтинг Словеније с оцјене "А" на "А-", с негативном прогнозом.
"Фич" је своју одлуку образложио тврдњама да се Словенија и даље сусреће с недостатком вјеродостојног плана за докапитализацију банкарског система, те да погоршана позиција на тржишту капитала словеначкој влади може онемогућити настојање да докапитализује банке и премости фискални дефицит.
Према оцјени "Фича", словеначка влада ће ове и сљедеће године банке морати да докапитализује са 2,8 милијарди евра, због чега би се удио државног дуга у националном БДП-у могао повећати на око 63 одсто у 2014. години.
Дугови државе су 2007. износили 27 одсто БДП-а, а данас су већ 48 одсто. Конзервативни премијер Јанез Јанша недавно је изјавио да ће Словенија можда морати да тражи помоћ ЕУ. Онда је повукао ту изјаву, али словеначки медији спекулишу да ће влада најкасније на јесен тражити најмање 1,3 милијарде евра помоћи од Брисела.
Словеначки буџетски дефицит је сада изнад шест одсто, а циљ је да дође испод три одсто, па влада покушава спровести мјере штедње.
Економиста Владимир Глигоров, наводи "Зидојче цајтунг", сматра да Јаншина влада у најбољем случају дефицит може смањити на 4,5 одсто и поручује да би Словенија требало да затражи помоћ ММФ-а или ЕУ.
Привредни раст више нико не очекује, а камате на кредите које Словенија диже на међународном финансијском тржишту већ су изнад фамозних седам одсто, што значи да их је немогуће враћати. У таквој ситуацији се као проблем испоставља и некад успјешна политика по којој Словенија није баш била отворена за стране инвестиције, па је сада 50 најважнијих фирми, од жељезница до банака, барем дијелом у власништву државе, која и сама стоји јако лоше финансијски.
Словенија се нашла у проблемима, јер је извоз пао за петину те и због лоших зајмова двије највеће банке и то Нове Љубљанске банке и Нове кредитне банке Марибор.
Словенија је дужна 17 милијарди евра, што заправо није много, али проблем је у томе што се тај дуг не може рефинансирати. Незапосленост је на високих 8,2 одсто, а Словенци у вријеме штедње примају и мање плате.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
