Литванија прешла на евро

До тада ће јој централна банка Њемачке позајмити 132 милиона новчаница из свог трезора, које ће, како је раније јавио АФП, литванска централна банка вратити када почне да штампа новчанице.

У међувремену, Литванија, са три милиона становника, кује своје кованице евра.

Док су новчанице истог изгледа у цијелој еврозони, свака чланица монетарне уније има право да изабере сопствене националне симболе који ће се наћи на кованицама. На литванским новчићима евра биће национални грб, витез на коњу са мачем и штитом у рукама, чиме се одаје пошта валути те земље још из 14. вијека.

Централна банка Литваније недавно је издала комеморативну кованицу од сребра којом се опрашта од литаса.

Првих 15 дана у 2015. литас ће циркулисати паралелно са евром, а банке и поште већ су снабдјевене европском валутом, док су малопродавци и грађани имали прилику да унапријед прибаве нове кованице. Многи малопродавци потписали су меморандум у ком се обавезују да усвајање евра неће искористити као изговор за подизање цијена.

ЕУ је у јулу Литванији дала "зелено свјетло" за увођење евра, пошто је утврђено да је испунила мастрихтске критеријуме у погледу јавног дуга, буџетског дефицита, стопе инфлације и дугорочних камата.

Литванија је почела да користи литас 1922, а поново га је увела 1993, након што је из употребе избацила рубљу, послије изласка из Совјетског Савеза 1990. Рубља је у Литванији била у употреби од краја Другог свјетског рата.

Од 1994. литас је везан за долар, а од 2002. за евро. Међутим, Литванија, која је постала чланица ЕУ 2004, није примљена у еврозону 2007. са Словенијом, због високе инфлације и економске кризе, наводи сајт Еуронењс.

Сусједне земље, Естонија и , увеле су евро 2011, односно 2014.

Гувернер централне банке Литваније, Витас Василијаускас, наводи да је његова земља учила из искуства Летоније, гдје је раст цијена повезан са увођењем евра износио око 0,1 одсто.

"Можемо очекивати сличну стопу, уз раст примања од четири до пет одсто", рекао је он.

Гувернер је додао да Литванија има фиксни курс везан за евро од 2002.

"То значи да немамо независну монетарну политику. Увођење евра умањиће кредитне ризике и каматне стопе, што значи да ћемо имати веће шансе за развој", оценио је он.

Иако су, према Мастрихтском уговору из 1992. све чланице ЕУ, осим Британије и Данске, обавезне да временом уведу евро, неке земље оклијевају да испуне техничке услове за улазак у монетарну унију.

Анкете у Пољској показују да су двије трећине њених грађана против увођења евра. Основни разлог за то је чињеница да економија биљежи снажне резултате без евра. У кризним временима за економију држава може да девалвира своју валуту, што у случају чланства у еврозони није могуће. Пољска је једина чланица ЕУ која је избјегла привредну кризу након глобалне фиансијске кризе.

Ван еврозоне ће од сутра остати Британија и Данска, које не планирају улазак, Шведска и Пољска, које то избјегавају, Мађарска и Чешка, које су неодлучне, као и Хрватска, Бугарска и Румунија које још не испуњавају критеријуме Мастрихтског споразума.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.