Лимит за исплату штете мора на ревизију

Анита Јанковић Речевић
Лимит за исплату штете мора на ревизију

БАЊАЛУКА - Лимит од 500 КМ за наплату мање материјалне штете на возилу у случају коришћења европског извјештаја о саобраћајној незгоди неопходно је или повећати или потпуно укинути како возачи у Српској не би били на губитку.

И представници осигуравајућих друштава, али и стручњаци који заступају права оштећених возача сагласни су да би требало да буде тачно дефинисано шта подразумијева појам мања материјална штета како би се у стварности избјегле тужбе за наплату.

Директорица бањалучке агенције "Наплата одштета" Тања Суботић Дошен објашњава да се у БиХ ово питање третира у три различита законска рјешења која су у супротности једна с другим, због чега возачи могу бити оштећени.

- Према члану Закона о обавезном осигурању дефинисано је да мања материјална штета не прелази 500 КМ. У другом законском рјешењу наводи се да се под мањом штетом подразумијева да нису уништени витални дијелови аута, док трећи закон каже да штетник мора у цијелости намирити штету оштећеном. Ту долази до проблема, нарочито у првом случају, јер штета на возилима млађе генерације са оштећењем које се чини као банално често премашује тих 500 КМ - говори Суботић Дошен за "Глас Српске".

И власница агенције за помоћ при наплати штете "Темида" из Тузле Славица Михољчић сматра да је лимит од 500 КМ недовољан и на штету возача.

- Полупан фар на "голфу" и скупоцјеном "аудију" не кошта ни изблиза исто и возач на терену не може процијенити колика је штета, а није у реду ни да зове полицију због разбијеног фара или огреботине. Тај лимит из закона је потребно избацити и прецизно дефинисати шта тачно значи мања штета, а износ да се процјењује од случаја до случаја - рекла је Михољчићева и додала да у ФБиХ не постоји лимит, већ искључиво појам мања штета, коју тамошње осигуравајуће куће исплаћују у висини и до неколико хиљада КМ. 

Предсједник Скупштине удружења друштава за осигурање Привредне коморе РС Бојан Поповић каже да осигурања свакодневно излазе у сусрет возачима и исплаћују штету већу од лимита, али је сагласан да би требало јасније дефинисати појам мања материјална штета.

- На нивоу РС треба да законски дефинишемо шта то значи. Да ли ће се тај износ повећати за додатних 500 или 1.000 КМ или уопште неће бити дефинисан новчано већ, рецимо, облицима оштећења, нама није толико важно, колико чињеница да је захтјев основан јер су учестали покушаји превара, због чега постоји опрез у осигурањима - каже Поповић за "Глас".

Он додаје да судски спорови одузимају вријеме свима те да ће у наредном периоду ово питање дефинитивно бити разматрано.

- Лимит од 500 КМ није био споран у вријеме када се то уносило у закон, али данас, с обзиром на раст цијена резервних дијелова, питање је колико је добро рјешење - казао је Поповић.

Савјет

Тања Суботић Дошен савјетује возачима да, док се закони не ускладе, уколико не могу са сигурношћу процијенити да штета на њиховом возилу не прелази 500 КМ, обавезно захтијевају да полиција сачини записник јер у супротном ризикују да не наплате штету.

- На то упозорава и пресуда Окружног суда у Бањалуци у корист осигуравајућег друштва, а не оштећеног који је сачинио европски извјештај, а штета на возилу је прелазила 500 КМ. То јесте усамљен случај, јер су осигурања у пракси до сада пристајала да исплате износе веће од тог, али ко гарантује, с обзиром на пресуду, да ће тако бити и даље - казала је она.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана