Лични банкрот спас од пропасти
Шамац - Проблеме са отплатом кредита има близу 40 одсто грађана у БиХ, а вриједност имовине под хипотекама је око 150 милиона марака, што је разлог да се и на овом подручју људи интересују за могућност доношења закона о личном банкроту, истакао је предсједник Удружења за заштиту жираната БиХ Јовица Цвјетковић.
Он је рекао да ће Удружење овакву иницијативу подржати јер би то било рјешење за оне који не могу отплаћивати своје дугове.
Цвјетковић је казао да је суштина личног банкрота у земљама гдје он постоји у томе да се физичком лицу које прогласи стечај омогући да задржи дио своје имовине, а да лични стечајни управник даје приједлог надлежном суду за продају њеног већег дијела, али и отплату дијела дугова из будућих прихода дужника током сљедећих година.
Међутим, он сматра да је у БиХ то тешко изводљиво, као и да се банке с тим неће сложити.
- Не може бити личног банкрота у ситуацији кад је банка клијенту дужнику са којим је у договору дала десет, 20 и више кредита са милионским износима и на незаконит начин преварама увукла жиранте у отплату кредита. Сврха личног банкрота није да се дужник преварант законски ослободи дуга - објашњава Цвјетковић.
Предсједник Удружења банака БиХ Радован Бајић каже да власти треба да одлуче да ли код нас треба увести закон о личном банкротству.
- Банкротирати не значи бити ослобођен од обавеза. Они који прогласе лични банкрот били би заведени у судске регистре и морали би да отплаћују дуг годинама. Једина предност била би то што би то било законски регулисано, а свако ко има дуг мора да га отплати. Немамо ништа против таквих рјешења и мислим да је то рјешење које ће доћи - рекао је Бајић.
Члан Удружења економиста РС SWOT Милош Тодоровић појаснио је да када неко прогласи лични банкрот, он сва средства којим тренутно располаже преда одређеној особи на управљање.
- Одређен дио средстава се оставља за преживљавање, а све остало се усмјерава на плаћање дугова. Послије банкротирања тој особи се не смију одузети основна права и она мора имати минимум од чега ће живјети - казао је Тодоровић. Додао је да већина западних земаља има ту законску регулативу.
- Питање је колико би у пракси то функционисало код нас јер ко би финансирао те људе који управљају средствима онога ко прогласи лични банкрот и ко ће бити тај ко управља његовим финансијама - рекао је Тодоровић.
Лични банкрот постоји у Европи дужи низ година, а хрватски предсједник Иво Јосиповић заложио се прије неколико дана за доношење закона о личном банкроту, чији циљ треба да буде да се грађанима пружи могућност новог почетка.
Опомене
Цвјетковић је рекао да се Удружењу све више обраћају и носиоци кредита који имају потврде да су кредит отплатили, а ипак им стижу опомене од банака да су дужни од неких 20 до 200 марака.
- Тврде да се ради о затезним каматама, иако никакав писмени траг о томе не постоји, осим што кредитни службеник у банци каже да је то тако - каже Цвјетковић и додаје да поједине банке позивају дужнике и жиранте покушавајући да их преваре и на друге начине.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
