Лакше до кредита, али не задуго

Показала је то анкета Централне банке БиХ, у којој је учествовало осам највећих банака у земљи. Анкетни упитник, који се састојао од 16 питања о оствареним и очекиваним промјенама на страни понуде и потражње за кредитима, показао је да су грађани у већем проценту посезали за стамбеним, потрошачким и ненамјенским кредитима у односу на четврти квартал прошле године. 

- Када је ријеч о условима одобравања кредита становништву, смањене провизије и накнаде, продужени рокови и максимални износи кредита утицали су на ублажавање, док је и у периоду од јануара до краја марта ове године настављено пооштравање услова везаних за захтјеве колатерала на кредите становништву - показали су резултати анкете. 

Банке у БиХ очекују да ће доћи до пооштравања стандарда за потрошачке и ненамјенске кредите становништву у другом кварталу ове године, док су истовремено оптимистичне по погледу потражње становништва за додатним задуживањем.

Према извјештајима банака и потражња предузећа за кредитима наставила је да расте у првом кварталу 2024. године, с тим да је веће интересовање за дугорочним обликом задуживања у односу на краткорочни.

- У погледу услова одобравања кредита предузећима каматне марже су имале нето ефекат пооштравања. Насупрот томе, у погледу рочности дошло је до нето ефекта ублажавања, док су провизије и накнаде, захтјеви у погледу колатерала и максимални износ кредита остали непромијењени - наведено је у анкетном извјештају Централне банке БиХ. 

У погледу очекивања за текући, односно други квартал 2024. године, банке прогнозирају ублажавање кредитних стандарда за одобравање краткорочних, као и дугорочних кредита предузећима те додатни раст потражње за кредитним линијама.

Разлози за раст потражње за кредитима, према ријечима економиста, могу бити двојаке природе. Дио грађана и предузећа задужује се с циљем даљег инвестирања, док има и оних који усљед кризе и немогућности финансирања не могу покрити све трошкове па су приморани да посуде новац од банака. 

Извршни директор Удружења економиста РС СЊОТ Саша Грабовац за “Глас2 каже да је раст кредитног задуживања регуларна појава у свакој економији. 

- Већи стандард, односно раст БДП-а неминовно доводи до повећања потражње за кредитима, као и раст плата, јер повећава кредитну способност грађана и то је сигурно један од разлога који је утицао на веће интересовање за задуживањем. С друге стране има предузећа која су дошла у проблеме због пада тражње за робом на иностраном тржишту, што је случај у прерађивачкој индустрији. Очекујући бољу ситуацију такве фирме су принуђене да узимају кредите да би одржале ликвидност и производни процес, да не би отпуштале раднике - рекао је Грабовац. 

Економиста Зоран Павловић каже да је позитивно то што је већа потражња за дугорочним задужењем у односу на краткорочно. 

- То је добра информација, јер је дугорочно задужење знак улагања, нових инвестиција. То значи да су предузећа спремнија на инвестиције. Свакако су за кредитима посезали и грађани и фирме који усљед економске кризе не могу прегурати годину и све трошкове - рекао је Павловић.

Одбијени захтјеви

У анкетном извјештају Централне банке БиХ наведено је да је од јануара до краја марта ове године удио одбијених захтјева за одобрење кредита становништву благо повећан у односу посљедња три мјесеца прошле године. 

С друге стране, удио одбијених захтјева када је ријеч о предузећима имао је незнатан пад. 

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.