Куповна моћ БиХ међу најнижим у Европи

Марина Чигоја
Куповна моћ БиХ међу најнижим у Европи

БAЊAЛУКA - Просјечна куповна моћ становника у БиХ у овој години износи 2.435 евра, односно око 20 одсто европског просјека, што БиХ сврстава на 37. мјесто међу 42 европске земље.

Према резултатима истраживања њемачке маркетиншке компаније GfK, куповна моћ по становнику у Европи износи 11.945 евра и представља раст од 2,1 одсто у односу на прошлу годину, када је била 11.699 евра, пренијели су хрватски портали.

Од земаља у региону, најбоље је пласирана Словенија која је са куповном моћи од 10.045 евра по становнику или 84 одсто од европског просјека, заузела 20. мјесто од 42 посматране земље.

- Мађарска са 5.048 евра по становнику сврстана је на 27. мјесто, Црна Гора са 3.206 евра на 32., а Србија са 3.033 евра на 34. мјесто - наводи се у истраживању GfK.

Куповна моћ Хрвата износи 4.808 евра, што чини 34 одсто просјека у Европи и сврстава је на 29. мјесто.

Предсједник Скупштине Удружења економиста Републике Српске "SWOT" Горан Рачић каже да је куповна моћ становника од 2.435 евра реална слика стања у БиХ.

- Када је у питању сиромаштво, БиХ се налази на веома високом мјесту. Све то говори да је стандард становника веома низак, а незапосленост међу највишима у Европи - казао је Рачић.

Секретар Покрета потрошача Републике Српске Драгован Петровић каже да куповна моћ становника РС и БиХ у посљедње вријеме пада, иако су цијене релативно стабилне.

- Цијене у Србији, Румунији и Бугарској су за око 14 одсто ниже него у БиХ, а у Македонији за 21 одсто. У Хрватској и Словенији цијене су више, с тим да су у овим земљама далеко веће плате у односу на БиХ. Слаби су изгледи да се куповна моћ у идућем периоду повећа, с обзиром на то да имамо велики трговински дефицит - казао је Петровић и додао да се не повећава ни број радника који стварају нови производ.

- Све док не почнемо да стварамо велике привредне системе који омогућавају економску стабилност, и да вежу мала и средња предузећа и упошљавају велики број радника не можемо очекивати неко повећање куповне моћи - истакао је Петровић.

У истраживању GfK наводи се да нови подаци о куповној моћи одговарају посљедицама економске кризе, које су се различито одразиле на европске економије.

- Богатије земље имале су тек незнатан пад куповне моћи, са изузетком Шведске, која је имала запажен раст. Португалија, Италија, Ирска, Грчка и Шпанија биљеже пад куповне моћи, а Турска, с друге стране раст од чак десет одсто - наводи се у истраживању GfK, пренијели су хрватски портали.

Куповна моћ

Куповна моћ становника (Purchasing Power Index) представља збир свих доступних новчаних средстава по становнику (нето примања грађана) и један је од најзначајнијих индикатора потрошачког потенцијала. Продаја робе и услуга директно зависи од висине куповне моћи, која се израчунава на основу макроекономских показатеља сваке земље, података из међународних институција и додатних анализа у GfK.

Земља

куповна моћ (у еврима)

мјесто на листи

Лихтенштајн

49.014

1.

Словенија

10.045

20.

Мађарска

5.048

27.

Хрватска

4.808

29.

Црна Гора

3.206

32.

Србија

3.033

34.

Бугарска

2.618

35.

Македонија

2.492

36.

БиХ

2.435

37.

Молдавија

832

42.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана