Цијене племенитих метала непрестано расту: Купце сребра броје на прсте
БАЊАЛУКА - Грам сребра у радњама широм Српске поскупио је и до 50 одсто у односу на лани, због чега се мало ко у посљедњих неколико мјесеци, тврде трговци, одлучује на куповину накита и украса израђених од тог племенитог метала.
Цијене сребра и злата константно расту па су и домаћи трговци накитом принуђени да прате кретања на свјетским берзама. Сагласни се да су тешка времена, купаца нема, а и они који пазаре ове луксузарије углавном то чине у традиционалним приликама попут бабина и вјенчања.
У бањалучкој радњи “Сарач” кажу да се свака економска криза одрази на тржиште злата, које у стопу прати и цијена сребра.
- Сребрни накит продајемо по граму, а креће се од пет до 20 марака, зависно од густоће, чистоће и других фактора. Цијене сребра су у односу на лани скочиле за најмање 50 одсто - казала је трговкиња Весна Гвозденац.
Додала је да је цијена сребра у набавци сваки пут виша те да се трговци тешко могу уклапати због све лошије куповне моћи становника.
- Грађани купују најситнији сребрни накит, да могу, купили би и од грама. Мало ко себи данас може приуштити моћан и добар сребрни комад. Наш народ зна шта ваља и шта је лијепо, али, нажалост, нема могућности да издвоји новац за то - рекла је Гвозденац и истакла да у радњи продају и друге ствари, које народ још купује, иначе би власници давно ставили кључ у браву.
У добојској златари “Љубушкић” кажу да гору годину, када је у питању продаја накита, не памте. До прије неколико мјесеци их је, причају, сребро извлачило, али због поскупљења ни то више нико не купује.
- Сребрни ланчићи су нам најпопуларнији и најјефтинији. Грам је шест-седам марака. Привјесци са цирконима и остали накит је од осам до десет марака, док је за “сваровске” комаде потребно издвојити и до 12 марака по граму. Цијене су скочиле за најмање двије марке - казали су у овој златари и додали да ће цијена злата са 130 наредних дана скочити на 150 марака по граму, а муштерије највише траже златнике.
Сребрни накит, по свему судећи, више није популаран ни на подручју Семберије. У бијељинској радњи “Силвер” кажу да купаца накита нема као што је некад било.
- Ако купују, најчешће траже минђуше и прстенчиће са што мањом грамажом - казали су у овој радњи.
Економиста Зоран Павловић каже да је криза код становништва све видљивија.
- Све више тонемо, никаквог бољитка, нажалост, нема. Ситуација само показује колико наши људи лошије живе из године у годину - казао је Павловић.
Додао је да је у проблему читава Европа, гдје све мање људи има новца да уложе у злато и сребро.
- Земље као што су Кина и Русија злато и сребро чувају као стратешке резерве, а то значи да можда понуда на тржишту није довољно велика да би се задовољиле потребе, због чега су цијене сребра и злата на берзи скочиле. Берза је као и свака пијаца, ако има робе, цијена пада, ако нема, онда скаче - објаснио је Павловић.
Откуп
Како би попунили кућни буџет и искористили високе цијене племенитих метала, према ријечима трговаца, грађани се масовно одлучују на продају накита. Откупна цијена злата у Српској креће се по граму од 60 марака па навише, док за сребро могу добити од двије марке па навише по граму.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
