Криза успорила ново запошљавање

Јавни позив за програм подршке привреди путем поврата уплаћених пореза и доприноса за ново запошљавање радника у 2023. години отворен је 1. августа прошле године, а компаније су имале могућност да се за поврат пореза и доприноса пријаве све до 31. децембра.

- Предвиђена средства за ту компоненту износила су 4,42 милиона КМ, а на јавни позив се пријавило 285 пословних субјеката, с тим да је услове испунило њих 239 и одобрена су им средства у износу од 2,28 милиона КМ - рекли су у Заводу за запошљавање Републике Српске, наводећи да су одлуком Владе РС неутрошена средства преусмјерена на друге програме гдје је владало веће интересовање.

Нагласили су да су сви подносиоци захтјева из реалног сектора, јер предузећима у јавном власништву није било омогућено учешће у програму.

- Порези и доприноси су враћени за укупно 1.267 радника, а компаније које су запослиле највећи број радника и којима је одобрено највише средстава су из области трговине и то “Тропик” и “Фрукта трејд”, затим предузећима која производе обућу и текстил “Шкребић компани”, “Дермал Р”, “Кондор ДМ”, “Обућа Зворник” и “Бест текс”. На трећем мјесту су брзе поште, односно компаније “Х експрес”, “Еуро експрес” те предузећа која производе ауто-дијелове “Пас” и “СЕП” - истакли су у Заводу.

Додали су да је буџетом Републике Српске за 2024. годину за реализацију програма подршке привреди путем поврата уплаћених пореза и доприноса за ново запошљавање радника предвиђено пет милиона КМ. 

Предсједник Привредне коморе Републике Српске Перо Ћорић каже за “Глас” да су бројни разлози због којих привредници нису успјели повући предвиђена средства у пуном износу, а основни је криза која је током прошле године погодила прерађивачку индустрију. 

- Посматрајући резултате пословања привреде Српске, лани је у прерађивачкој индустрији дошло до пада броја запослених за 2,9 одсто, физички обим производње пао је за 5,3 одсто, док је извоз отањио за 600 милиона марака у односу на 2022. годину. Све су то показатељи да се мање радило и да је криза евидентна. Из тог разлога није искориштен сав новац за подршку привреди, просто није било довољно новозапослених у индустријским секторима - казао је Ћорић.

Он је додао и да структура незапослених лица на бироима није у складу са потребама домаће привреде.

- Радници на евиденцији Завода махом имају дипломе занимања која нису потребна предузећима, што је продукт неусклађености школског система и привреде. Такође, старосна структура није задовољавајућа будући да је велики проценат незапослених старији од 50 година  - нагласио је Ћорић. 

И предсједник Уније послодаваца РС Саша Тривић каже да је неповлачење расположивих средстава посљедица пада привредне активности.

- То говори да је тренд запошљавања радника успорио и да нема капацитета за отварање нових радних мјеста. То је једини разлог - казао је Тривић.

Пет програма  

Програм подршке привреди путем поврата уплаћених пореза и доприноса за ново запошљавање радника, за који је лани било предвиђено пет милиона марака, спроводио се кроз укупно пет компоненти.

Осим поврата пореза и доприноса за раднике запослене са бироа, субвенционисана је и доквалификација и преквалификација радника путем верификованих институција, обуке на захтјев привредника, те програм подстицаја за запошљавање младих у БПО индустрији те програм подршке оспособљавању младих како би се запослили у креативној индустрији са фокусом на програмирање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.