Криза се шири на Балкан
ЛОНДОН - Директор Европске банке за обнову и развој Томас Миров упозорио је на то да се глобална финансијска криза преноси на Исток и Балкан зато што највећи дио банкарског сектора у бившим социјалистичким земљама чине огранци западноевропских банака.
Суочене са кризом без преседана, западне банке можда више неће бити у стању да подржавају своје огранке на Истоку, што би могло да доведе до мањка инвестиција и остави озбиљне посљедице по привреде бивших социјалистичких земаља, преноси "Фајненшел тајмс
Миров апелује на западноевропске владе да, када спасавају своје банке, не изгубе из вида да те банке имају огранке у источној Европи, којима је такође потребна помоћ.
Aко то не уради, Запад ризикује да угрози сопствене шансе са економски развој у будућности, јер је од привредног развоја Истока до сада користи имала цијела Европа, подсјећа Миров.
- Глобална финансијска криза неће много погодити Републику Српску, јер су и до сада западне банке код нас више финансирале потрошњу, а далеко мање инвестиције - сматра директор Економског института Душко Јакшић коментаришући тврдње директора Томаса Мирова.
Додаје да је једино рјешење имати повјерења у домаће банке, а Влада Републике Српске и Aгенција за банкарство морају јасно да се декларишу да ће спријечити манипулације.
Истакао је да не смију да дозволе да се због недостатка страних инвестиција смањи домаћа штедња и изгуби могућност да властитим средствима нешто урадимо.
- Уколико грађани са банака дигну велике суме новца, то би могло да доведе и до неконтролисаног раста потрошње и цијена - тврди Јакшић.
Он је поновио да Републику Српску глобална криза неће много погодити, али да ће Федерације БиХ много теже да је поднесе.
- Продајом "Телекома" и Рафинерије у Броду добили смо средства која ће Републици Српској бити довољна да премосте недостатак инвестиција које ће изазвати криза, а којих и онако није било много - тврди Јакшић.
Посљедице
Криза је оставила знатне посљедице по многе привреде. Раст бруто домаћег производа Кине у трећем тромјесечју успорен је на девет одсто, с 10,1 одсто у претходном кварталу. Јапанска централна банка најавила је смањење процјене тамошњег привредног раста у овој и наредној години. Финансијска криза није мимоишла ни Мађарску, па је на берзи у Будимпешти дошло до суноврата вриједности акција.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
