Криза се наставља
ВAШИНГТОН- Ова година вјероватно ће бити упамћена као најгора година глобалне економије у више деценија. Оно што је почело као умјерено успоравање америчке економије, прерасло је у пуну кредитну и финансијску кризу која се проширила широм свијета.
Најтеже економске посљедице за Aмериканце, али и људе широм свијета, можда ће тек доћи, јер бројни економисти предвиђају дуготрајну глобалну рецесију и повећање стопе незапослености.
Раст свјетске привреде у 2009. години биће негативан, први пут од 1960, када је почела да се води статистика, оцијенио је Институт за међународне финансије, са сједиштем у Вашингтону. У извјештају тог удружења свјетских финансијских институција, предвиђа се да ће раст свјетске привреде износити минус 0,4 процента, док је ове године износио готово плус два процента.
Читава аутомобилска индустрија налази се на ивици пропасти. Неки успоређују тренутну ситуацију с ранијом глобалном економском катастрофом - Великом депресијом 1930-тих.
Година је почела с назнакама успоравања америчке економије, али без знакова велике финансијске кризе која је услиједила.
У марту је дошло до низа пропасти или преузимања великих инвестиционих кућа, банака и осигуравајућих фирми, а све у вези инвестиција у некада просперитетни сектор америчких стамбених кредита. Те су инвестиције крахирале кад су цијене кућа почеле падати, док се истовремено повећавао број грађана који нису могли отплаћивати стамбене зајмове. Економском удару придонијеле су и током љета рекордно високе цијене нафтних деривата.
Помањкање кредита и његове болне посљедице брзо су се прошириле широм Европе, Aзије и даље. Централне банке почеле су убризгавати новац у финансијске системе и спашавати пропадајуће финансијске фирме.
- Владе у свијету су до сада објавиле програме за заустављање слома кредитног и стамбеног тржишта у вриједности већој од 8.000 милијарди долара, али је још рано да се прогласи побједа - оцијенио је британски економиста Џорџ Магнус.
Овај стручњак истакао је да су владе већ одлучујуће дјеловале да очувају интегритет формалног банкарског система, док такозвани банкарски систем у сјенци пропада.
Да би ојачале банке у вријеме рецесије и одржале кредитирање, европским банкама ће бити потребно још 100-150 милијарди долара капитала, док би америчким банкама, укључујући регионалне банке, требало хитно алоцирати већину неутрошеног новца из програма од 350 милијарди долара.
Магнус је истакао да владе морају да наставе и да олакшавају огроман задатак одржања кредитних токова и реструктурисања дуга. Банкротства су неминовна, али додатни програми директног кредитирања, куповине активе и државних гаранција потребни су да би се очувала ликвидност и ликвидна средства допрла до добрих зајмотражилаца.
Обама
Новоизабрани предсједник СAД Барак Обама намјерава да отвори или сачува 2,5 милиона радних мјеста до краја 2010. године и заговара развој технологије, еколошких и алтернативних енергетских пројеката, као и здравствене и образовне иницијативе.
- Ефекти таквих програма можда се неће осјетити све до 2011. године, али то није разлог да се не примијене - оцијенио је Магнус.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
