Криза изазива и политичке проблеме

Глас Српске
Криза изазива и политичке проблеме

ЛОНДОН - Због испреплетености свјетских економских система, британски аналитичари више не предвиђају, него очекују смањивање глобалног тржишта за 3,5 одсто, те пад спољних доприноса економијама у развоју са 900 милијарди долара у 2007. години, на око 165 милијарди.

Ово је показало истраживање британског "Економист интелиџенс јунита" (EIU), који од 1946. године обавља политичко-економске анализе више од двије стотине држава, преносе хрватски медији. Ово је трећа анализа актуелне економске кризе.

У анализи пише да је криза изазвала многе политичке проблеме. Економска криза у СAД замијенила је тероризам као највећу пријетњу националној безбједности. Еврозона је, према неким аналитичарима, пред подјелом, а интегритету Европске уније пријети пропаст - богати запад се свим силама жели одвојити од крхких источних економија.

Стотине хиљада кинеских радника свакодневно остаје без посла, Јапан је у неколико наврата уложио захтјев за финансијским инјекцијама које би помогле производњи и развитку.

Стручњаци EIU су даље одвијање кризе описали у три могућа сценарија. Први, и према аналитичарима највјероватнији, своди се на успјех државних подстицаја посрнулим економијама.  У 2010. години развијена тржишта требала би се стабилизовати те забиљежити раст, но ипак не толико јак као у годинама прије кризе. Према процјенама EIU, за такав развитак глобалне ситуације постоји 60-одстотна шанса. Но након прве, и ипак највјероватније прогнозе, слиједи "хладан туш".

Када је ријеч о могућности да због кризе избију нереди, на листи од 165 земаља, Зимбабве је прва на листи. БиХ се налази се на високом 27. мјесту, а Хрватска на 78. мјесту. Србија је 66. земља у којој би се могли јавити насилни немири због кризе. На крају листе, као најбезбједније земље, налазе се најразвијеније економије. У посљедњих 15 налази се и, на 150. мјесту, Словенија.

Наиме, шансе су 30 одсто да подстицаји пропадну. Приходи од добрих послова троше се на лоше, а свјетско тржиште се смањује. То води у депресију која траје годинама.

Ту  је и посљедњи, најцрњи и најневјероватнији сценариј, са шансом за остварење од десет одсто - повјерење у одржавање валутне вриједности долара посустаје, те се долар слама под притиском, а алтернативна рјешења пропадају. Незапосленост расте невјероватном брзином, а политичка нестабилност изазвана големим губицима средстава и послова води до насилних друштвених немира, који након неког времена у неким земљама руше владе и владајуће структуре. Централну и источну Европу спољно задуживање одвешће у пропаст.

Немири

Од 165 држава наведених у индексу ризика од немира, 95 је веома високог или високог ризика, у 53 државе ризик је умјерен, док је у само 17 држава ризик мали.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана