Криза и у наредној години

Глас Српске
Криза и у наредној години

ЛОНДОН - Свјетски привредни раст идуће године требало би да успори на један одсто, насупрот у овој години очекиваних 2,5 одсто, с обзиром на то да финансијска криза узима данак.

- Глобална привреда би чак могло забиљежити пад активности, ако се пакети фискалних подстицаја покажу закасњелим - пише у извјештају Уједињених нација о свјетској привредној ситуацији и изгледима за 2009. годину и појашњава да би глобална привредна експанзија идуће године у развијеном свијету, укључујући СAД и Европу, могла да буде негативна и опадне за 0,4 одсто у односу на 2008, истиче се у анализи експерата УН.

Стручњаци УН предвиђају да ће развијене земље догодине имати негативну стопу привредног раста од минус 1,5 одсто, док би економије земаља у развоју требало да остваре двоипопроцентни економски успон.

У извјештају УН дају се три могућа сценарија даљег развоја догађаја на глобалној економској сцени.

Први сценарио рачуна на укупан скроман глобални привредни раст од један одсто, док други - песимистички - предвиђа негативну привредну експанзију у свијету током 2009.  године од минус 0,4 процента. Трећи, оптимистички сценарио указује на могући скок глобалне економије у наредној години од 1,6 процената, што је лошије у односу на процењени раст у овој и остварени у прошлој години од 2,6 и 3,8 процената.

Шеф економиста УН секретаријата и један од аутора студије Роб Вос оцијенио је за Би-Би-Си да тмурне процјене привредног раста у наредној години указују на то да је нормализацију прилика у свјетској економији тешко очекивати прије него што се стабилизује стање на финансијским тржиштима и   кредитне могућности банака врате на  преткризни ниво.

Вос оцјењује да је тешко очекивати, на основу текућег развоја ситуације, битније побољшање глобалне економске ситуације у краћем периоду јер, како он сматра, "изгледи за песимистички сценарио постају све већи".

У извјештају УН се наводи да ће се пад економске активности догодити, прије свега, у развијеном свијету, али да ће посљедице глобалне кризе у трговини и финансијској сфери, у врло оштрој форми, такође осјетити и мање развијене земље. Сиромашне земље ће се, због текуће економске кризе глобалних размјера, суочити са повећањем цијене екстерних кредита, као и са нижом стопом привредног раста због пада извоза, наводи се у извјештају.

- Најразвијеније свјетске економије запале су у рецесију током друге половине ове године, а успоравање привреда проширило се на земље у развоју и земље у транзицији - стоји у извјештају.

Додаје се да ће се огромним фискалним подстицајима усклађеним међу највећим економијама избјећи најгоре од актуелне кризе, али се неће спријечити значајно успоравање глобалне економије у 2009. години.

У извјештају се позива и на већу регулацију институција финансијског тржишта, одговарајућа међународна резервисања средстава за осигурање ликвидности, радикално преуређење међународних система резерви, те свеобухватно глобално привредно управљање како би се избјегле будуће кризе.

- Криза не би смјела никога изненадити - закључују у УН и наглашава де је свјетска привреда суочена са најдубљим падом од периода Велике депресије.

Свјетска финансијска криза захвата све више држава, а њена најновија жртва је Шведска. Укупна активност шведске привреде је у другом и трећем тромјесечју смањена 0,1 одсто у односу на претходно тромјесечје. Шведска је у рецесији први пут од 1993. године. Та скандинавска земља се тако придружила многим земљама у свијету, које се усљед финансијске кризе срећу са смањеним привредним растом.

У техничкој рецесији, која се дефинише као два узастопна тромјесечја са падом привреде, сада је низ земаља од Њемачке или Естоније и Летоније до азијских извозних сила као што су Јапан или Сингапур. Техничке критеријуме, међутим, нису испуниле Сједињене Aмеричке Државе и Велика Британија, иако већина економиста сматра да су и те двије земље такође у рецесији. У рецесији је и цијела еврозона.

Истраживања показују и да су производне активности у 15 земаља еврозоне у новембру ослабиле снажније него што се очекивало.

У најгорем је положају свјетска аутомобилска индустрија, која се нашла јуче пред новим таласом лоших вијести, односно извјештајима о паду продаје возила у Шведској, Јапану и Јужној Кореји, уз очекивање да ће сличне бројке бити исказане и за Француску, Шпанију и Италију. Фабриканти аутомобила смањују продукцију и траже помоћ од влада за преживљавање док се боре против разорног учинка финансијске кризе и погоршане економске климе.

- Земље које хитно не помогну аутомобилски сектор да се сам финансира биће суочене са масовном незапосленошћу, изјавио је шеф удружених ауто-компанија "Рено-Нисан" Карлос Гон.

Aналитичари оцењују да страх у сектору ауто-индустрије расте и због могућег колапса три гигантске америчке ауто-куће у Детроиту које траже хитну помоћ владе у Вашингтону.
Јапанске ауто-компаније планирају да отпусте око 30.000 радника запослених на одређено вријеме прије краја ове пословне године која се завршава наредног марта.

Пољска

Пољска је ревидирала наниже прогнозе раста за 2009. годину, те најавила 24 милијарде долара вриједан пакет подстицаја за привреду како би лакше пребродила глобалну економску кризу у времену од 2009. до 2010. године.

Куповина

Италијански премијер Силвио Берлускони позвао је Италијане да купују "Фијатове" аутомобиле, рекавши притом да суздржавање од куповине ствара "проблем" и присиљава државу на повећање фондова за незапослене.

- Италијански потрошачи морају бити свјесни да ће настати проблеми за "Фијат" и све нас уколико се због кризе одлуче да неће замијенити старе аутомобиле новима - сматра Берлускони.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана