Кредитни рејтинг - крвна слика државе

Марина Чигоја
Кредитни рејтинг - крвна слика државе

Сарајево - Централна банка (ЦБ) БиХ у својству фискалног агента Министарства финансија и трезора БиХ координише израду и праћење сувереног кредитног рејтинга БиХ.

Као резултат својих анализа агенција за оцјену кредитног рејтинга "Standard & Poor`s" 13. марта 2015. потврдила је БиХ суверени кредитни рејтинг "Б са стабилним изгледима". У јулу 2012. агенција "Moody`s' Investors Service" потврдила је БиХ суверени кредитни рејтинг "Б3" и измијенила изгледе са посматрања - негативно на стабилне изгледе.

Кредитни рејтинг и његово тумачење

У најкраћем кредитни рејтинг земље је процјена могућности и вољности владе једне државе да сервисира свој дуг и то на вријеме и у потпуности.

- Прво, рејтингом се мјери могућност враћања дуга државе. Друго, битно је уочити да се у дефиницији помињу двије ријечи - могућност и вољност плаћања дуга. Код процјене ризика узимају се у обзир економски фактори, при чему се процјењује могућност враћања дуга, али и политички фактори у земљи, односно процјењује се вољност враћања дуга. Они су обично везани, али нису идентични. Треће, из дефиниције је видљиво да дуг треба враћати у потпуности и на вријеме - објаснили су у ЦБ БиХ.

Стручној јавности је познато да је уобичајено давати словне ознаке за кредитну способност неке земље. Што је више слова с почетка абецеде, то је бољи рејтинг. Не постоји, међутим, само једна оцјена рејтинга за земљу и неке компаније дају двије оцјене.

- Разликује се оцјена владе да враћа дуг који је изражен у властитој валути, те дуг који је изражен у страној валути. Словне оцјене у свакој од категорија варирају од ААА, што се сматра највишим рејтингом, до СД оцјене, која означава да се дуг не враћа. Другим ријечима оцјена ААА означава најмању вјероватноћу да дуг неће бити враћен, односно означава најбољег дужника. Оцјена од само једног слова А означава малу вјероватноћу да дуг неће бити враћен, али је осјетљивост такве земље на промјене околности већа од земље с оцјеном три А. Оцјена БББ означава доброг дужника, малу вјероватноћу проблема, али промјене околности би могле угрозити враћање дуга. Ова се оцјена сматра и најнижим тзв. инвестиционим рејтингом. То значи да се нека земља с овом оцјеном може самостално појавити на међународном тржишту капитала, као издавач обвезница, односно да се под "нормалним", а не шпекулативним условима може задуживати код страних банака - истакли су у ЦБ БиХ, наводећи да има примјера да су земље с нижом оцјеном успјешно издале обвезнице.

Оцјене од ББ и ниже (Б, ЦЦЦ и слично) означавају такозване шпекулативне кредитне рејтинге за земљу. Оцјена само Ц значи да су проблеми с враћањем дуга врло извјесни, док је СД ознака невраћања дуга.

- Да би се омогућило прецизније рангирање држава уз словне се ознаке неријетко додаје и предзнак "+" или "-". Наравно ознака А+ је виши рејтинг од обичног А, баш као што је и БББ - за нијансу слабија оцјена од БББ. Уз словну се оцјену обично ставља и суд о очекивањима како ће се та оцјена кретати у будућности. Тако се разликују стабилна предвиђања (не очекују се промјене), позитивна предвиђања (очекују се промјене оцјене на боље) или негативна предвиђања (очекују се промјене на лошији рејтинг у догледној будућности) - казали су у ЦБ.

Корист за земљу од рејтинга

У ЦБ наводе да држава има вишеструку корист од кредитног рејтинга. Свака земља која се жели самостално задуживати на међународном тржишту капитала издавањем обвезница или задуживањем код пословних банака у свијету треба имати кредитни рејтинг.

- Као и у осталом дијелу финансија, што је рејтинг повољнији земља је бољи дужник. То значи да ће се моћи повољније задуживати на тржишту, односно уз нижу камату, већи износ кредита или дужи рок отплате. Земља са оцјеном ААА може се задужити битно повољније од земље с оцјеном БББ, док се земља с оцјеном Б практично не може самостално задуживати на међународном тржишту, односно може то радити под шпекулативним условима, уз врло високе камате. Наравно, ниже камате на позајмљена средства значе ниже износе отплате дуга, што је за сваку земљу повољније, а разумно задуживање значи да се земља може развијати не само из властитих средстава него и туђих, што под претпоставком здравих улагања посуђених средстава значи и бржи економски раст, а тиме и веће благостање земље у цјелини - објашњавају у ЦБ БиХ.

Објављивањем свог кредитног рејтинга држава повећава информисаност о себи. Свака земља која тежи да привуче директна страна улагања са добијеним кредитним рејтингом повећава транспарентност. Потенцијалним инвеститорима и кредиторима је увијек драго да имају што више информација о некој земљи. Иако сваки од њих мора и сам анализирати поједину земљу, међународно упоредив рејтинг од свјетски признате агенције убрзава процес доношења одлуке.

- Једна од главних особина савремених економских кретања је раст транспарентности. Данас све земље објављују о себи неупоредиво више података него што је то био случај прије двадесетак година. Објавом рејтинга земља јасно каже да нема шта сакривати и да су сви подаци јавни. И кад је рејтинг неповољан, то треба јавно обзнанити - наводе у ЦБ.

Појашњавају да је рејтинг додатни тест укупних економских политика неке земље.

- Мудар човјек ће увијек радо послушати оцјену о свом раду. Стога ни суверене државе не би смјеле занемаривати мишљење других о њеним политикама, односно експертној процјени могућности сервисирања јавног дуга. Тиме земља добија један од критеријума за поређење са другим земљама. Такво поређење се заснива на чињеницама, а не предрасудама које често постоје - истичу у ЦБ БиХ.

Добијање рејтинга

Процес добијања кредитног рејтинга је сложен и захтијева много знања. Агенције које креирају рејтинг постављају високе захтјеве у вези са подацима о економији земље, процјена и предвиђања будућности. Тиме се земља присиљава да с пуно озбиљности приступи анализи својих могућности отплате дуга, што није увијек случај. Стога је боље у тај процес ући што раније.

Да би добила кредитни рејтинг влада неке земље, обично у сарадњи с централном банком, склапа уговор с неком од агенција које се баве тим послом. Процес додјеле кредитног рејтинга може трајати мјесецима. Агенција тражи од земље читав низ показатеља, економских и политичких, неријетко и конзистентне серије квалитетних економских варијабли од барем пет година, а захтијева се образложење предвиђања за будућност у кратком и средњем року. Након анализе података представници агенције посјећују земљу гдје воде исцрпне разговоре са свим релевантним властима.

- Врло је важна потпуна сарадња свих нивоа власти с агенцијом. Само у случају доступности свих података и потпуне кооперације свих учесника може се стећи адекватна слика о земљи, а тиме и одговарајући рејтинг - кажу у ЦБ.

Након добијања првог рејтинга, представници агенције барем једном годишње поновно посјећују земљу, која је у међувремену дужна да агенцији редовно доставља тражене податке, а она користи и све остале доступне податке како би редовно пратила могуће промјене ситуације у земљи.

Осим земаља у свијету је уобичајено да и предузећа имају рејтинг. Кредитни рејтинг сваке фирме увелико зависи и од кредитног рејтинга државе. Обично рејтинг предузећа не може бити виши од државног, али је у изузетним случајевима и то могуће.

Агенције

Постоји већи број компанија које се баве рејтингом и држава и предузећа. Од три најугледније и највеће двије су америчке - "Standard & Poor`s" и "Moody`s", те европска "FitchIBCA". Развијеније земље обично имају рејтинг од све три компаније, а за земљу која почиње процес добијања рејтинга довољан је избор једне од најугледнијих. На основу одлука Савјета министара, БиХ је потписала уговоре са "Moody`s" и "Standard & Poor`s".

Главни показатељи које узимају агенције

- Политички ризик

- Доходак и економска структура

- Могућности економског раста

- Могућности прилагођавања фискалног система

- Дуг укупне консолидоване државе

- Различите остале обавезе (нпр. нефинансијска државна предузећа)

- Монетарна стабилност

- Спољна ликвидност

- Терет дуга јавног сектора

- Терет дуга приватног сектора

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана