Кредити везани за евро неће расти

Nezavisne.com
Кредити везани за евро неће расти

Бањалука - Криза у Грчкој нема директан утицај на банкарски сектор у БиХ, с обзиром на то да у БиХ нема банака у грчком власништву, казали су данас из Централне банке (ЦБ) БиХ.

У складу с тим, наводе да не постоји ни директан утицај на кредитну активност банака које послују у БиХ. Са друге стране, како појашњавају у ЦБ БиХ, евентуална даља депресијација, односно слабљење конвертибилне марке у односу на друге валуте, као посљедица смањења вриједности евра, могла би у одређеним околностима имати позитивне ефекте за бх. економију, доприносећи побољшању цјеновне конкурентности бх. извозника на страним тржиштима, поготово уколико је ријеч о земљама значајним спољнотрговинским партнерима БиХ. Сличног мишљења су и економски аналитичари у БиХ, који истичу да не би требало да дође до промјене износа рата кредита грађана и привреде БиХ, који су везани за евро.

У ЦБ БиХ истичу да фиксни девизни курс конвертибилне марке према евру у аранжману валутног одбора, који се као монетарна стратегија примјењује у БиХ, условљава да кретање курса домаће валуте према осталим водећим свјетским валутама, прије свега америчком долару, зависи од вриједности евра на девизним тржиштима према тим валутама.

"Тржишта за сада нису у значајној мјери реаговала на исход референдума у Грчкој уколико се посматра кретање вриједности долара према евру", истакли су у ЦБ БиХ. Они су, међутим, нагласили да би сва дешавања, која би у неком екстремном сценарију евентуално значајније угрозила стабилност еврозоне и евра као заједничке европске валуте, могла имати негативне посљедице по стабилност финансијског сектора свих земаља региона, укључујући и БиХ.

Истовремено и Радован Бајић, директор НЛБ Развојне банке Бањалука, наглашава да актуелне промјене у вриједности курса евра немају утицаја на кредитну активност комерцијалних банака у РС, јер је курс конвертиблине марке и даље фиксан у односу на евро. Он додаје да се биљежи мали пад курса евра, те да су се промјене дешавале и раније и биће их и убудуће.

"Наиме, и даље се може несметано у току једног дана извршити конверзија КМ у евро и обрнуто", истакао је Бајић.

Он напомиње да у оваквој ситуацији, с обзиром на мале количине новца којима се располаже, не треба посезати за мјерама заштите и плаћати осигурање мијењајући валуту из једне у другу, јер то може бити погрешно.

"Таква грешка направљена је прије неколико година задуживањем у швајцарским францима с ниском каматном стопом, а онда нас је сачекала курсна разлика", истакао је он.

Према његовим ријечима, у случају значајнијег пада евра, у проблему с повећањем цијена увоза би могли бити они комитенти који увозе робу и плаћају је у валути која није евро, на примјер у доларима, швајцарским францима или другима.

Такође, Предраг Дудуковић, члан Удружења економиста РС - СЊОТ, наводи да у случају пада евра, ако је кредит грађана или привредника везан за евро, не би требало да дође до промјене износа рата кредита, због чега носиоци ових кредита немају разлога за забринутост.

"Валута конвертибилна марка (КМ) је фиксно везана за евро, тако да када пада евро, пада и КМ, тако да у случајевима кредита који су везани за евро не би требало да буде никаквих пробема", истакао је он.

Међутим, ако је кредит везан за неку другу валуту, долар или швајцарски франак, тада у случајевима пада евра може порасти и рата кредита.

"Код нас постоји одређен број кредита везаних за швајцарски франак, а с овим кредитима је било проблема и раније у случајевима раста вриједности швајцарског франка. Наиме, ако дође до поновог раста швајцарског франка у случају пада евра, а самим тим и КМ, онда ће ти носиоци кредита морати отплаћивати веће износе кредита", истакао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана