Костас Кристоу:Српска остварила напредак у приватизацији и пореској реформи

Ово је за "Глас Српске" изјавио шеф Мисије Међународног монетарног фонда за БиХ Костас Кристоу.

* Како бисте оцијенили економски напредак Републике Српске и Федерације БиХ од почетка ваше мисије у БиХ до данас?

КРИСТОУ: Посљедњих година БиХ остварује снажан раст и ниску стопу инфлације. То је резултат одговорних политика које се спроводе у оквиру валутног одбора, затим успјешног увођења ПДВ-а, приватизације у кључним областима, посебно у финансијском сектору, као и других структуралних реформи.

Република Српска је остварила добар напредак у одређеним областима, као што је приватизација и реформа пореза, те унапређење пословне климе. Српска размишља и о томе како реформисати пензиони систем. Јасно је, дакле, да се Република Српска не суочава са истим нивоом притисака по основу социјалних давања и давања за ратне војне инвалиде и демобилисане борце са којим се суочава федерална влада. Идући напријед, БиХ наилази на нове изазове: убрзани раст инфлације и продубљивање спољног дебаланса. У том смислу, потребно је да одговарајуће политике иду у корак са овим изазовима.

* Да ли ће се проблеми у функционисању федералног буџета и евидентно угрожена ликвидност одразити и на економске прилике у РС?

КРИСТОУ: Исправно је рећи да економски проблеми у једном дијелу земље могу негативно утицати на друге дијелове земље. БиХ дијели исти економски простор и исте монетарне и курсне аранжмане, валутни одбор. Управо због тога је ММФ позивао на увођење фискалног вијећа које би координирало фискалну политику у Босни и Херцеговини. Посао фискалног вијећа ће бити да елаборира одговарајућу свеукупну фискалну позицију земље, надамо се већ у оквиру буџета за 2009. годину, те да надгледа његову имплементацију од стране свих нивоа власти.

* Ревизијом је утврђено да су приходи са јединственог рачуна Управе за индиректно опорезивање незаконито дијељени у 2005, 2006. и 2007. години на штету Републике Српске и дистрикта Брчко. Који је, по Вашем мишљењу, најбољи и најправичнији модел на основу којег би се дијелили приходи?

КРИСТОУ: Ревизија је утврдила да је потребно поравнати око 45 милиона КМ укупно за ове три године. Прво, ово је веома мали дио од укупног износа прихода од преко 11 милијарди КМ које су у ове три године уплаћене на јединствени рачун. Чињеница да су приходи алоцирани са таквом прецизношћу и тачношћу јесте доказ и признање марљивости и раду особља УИО као и планирања које је обављено прије увођења ПДВ-а. Једнако је охрабрујуће да су се корисници прихода са јединственог рачуна успјели усагласити по питању ревизије која ће, опет, осигурати да се и посљедња КМ исправно расподијели. Овај систем је до сада веома добро функционисао, а  недавни споразум о методологији расподјеле прихода ће додатно оснажити систем.

* Будући да је велики број ПДВ пријава које исказују крајњу потрошњу био нетачан, није ли конструктиван приједлог да сваки од ентитета има своје подрачуне за уплату ПДВ-а?

КРИСТОУ: Властити подрачуни ентитета не би повећали тачност ПДВ пријава. Недавним споразумом који су постигле Република Српска и Федерација у Управном одбору УИО успоставља се јединица за крајњу потрошњу задужена да анализира податке о крајњој потрошњи исказане у ПДВ пријавама.

* Које су ваше препоруке за рјешавање проблема старе девизне штедње?

КРИСТОУ: Сада када је то постало и уставно питање, веома је важно не пролонгирати га у недоглед. Стога, као што смо и раније чинили, ми подржавамо брзо рјешење проблема издавања свих обвезница за стару девизну штедњу.

* Који су механизми помоћу којих би БиХ и њени ентитети могли да ојачају домаћу производњу и што лакше поднесу отварање граница након потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању?

КРИСТОУ: Враћамо се на питање унапређења пословног окружења како би и домаћи и страни инвеститори били одлучнији да улажу свој новац у продуктивне компаније. У том смислу, реструктурисање корпоративног сектора у БиХ и приватизација (углавном у Федерацији) веома су важни. Извјештаји Свјетске банке показују да, када је у питању најповољније окружење за обављање бизниса, БиХ и даље заостаје за својим регионалним партнерима. Индикатори до којих су дошле друге организације и институције указују на сличне резултате. Најновији извјештај Свјетске банке је показао да су међу градовима југоисточне Европе, Сарајево, Бања Лука и Мостар најмање атрактивни градови за обављање бизниса.

 Политиком обуздати инфлационе притиске

* Да ли је ниво инфлације у БиХ забрињавајући, с обзиром на учестала поскупљења, и на који начин се даљи раст може зауставити?

КРИСТОУ: Раст инфлације свакако није феномен карактеристичан само за БиХ. Као што је познато, главни разлози који узрокују раст инфлације су високе цијене хране и енергије на међународном тржишту. Међутим, то је питање које сваког забрињава. У том смислу, потребно је да они који доносе политике учине све што је могуће како би контролисали инфлацију и осигурали да се она не устали. Фискална политика, те политика ограничавања плата у јавном сектору би требало да одиграју важну улогу у обуздавању инфлационих притисака. У садашњем окружењу снажне експанзије приватног сектора није пожељно да фискална политика додатно стимулише потрошњу; пожељно је изнаћи начине који ће смирити економију. Такође, политика плата у јавном сектору треба да буде опрезна и да не доприноси зачараном кругу веће инфлације и већих плата.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.