Корак ка дозволи за звоз млијека у ЕУ

Рекао је то јуче у Сарајеву министар спољне трговине и економских односа БиХ Мирко Шаровић послије састанка са представницима домаћих мљекара, јавиле су агенције.

Шаровић је додао да ће протоколом који ће потписати ресорни министри бити успостављена вертикална структура контроле.  Нагласио је да ће послије потписивања докумената идуће седмице о томе бити обавијештен Брисел и затражен долазак FVO мисије из Берлина у БиХ.

- Наши произвођачи, односно прерађивачи млијека, потпуно су спремни за њихов долазак, јер имају савремене мљекаре - оцијенио је Шаровић.

Директор Канцеларије за ветеринарство БиХ Љубомир Калаба нагласио је да протокол представља прелазно рјешење за извоз у ЕУ који је Унија одобрила док БиХ не донесе измјене три закона - закона о храни, ветеринарству и пољопривреди БиХ.

Замјеник директора Граничне полиције БиХ Енес Гачанин напоменуо је јуче да ће од 1. јула граница БиХ и Хрватске постати спољна граница ЕУ, што представља велики изазов за граничну полицију али да тај датум не доноси никакве драматичне и неочекиване ситуације.

- Издавање пограничних пропусница биће регулисано на основу споразума који ступа на снагу од 1. јула и издаваће их надлежне територијалне јединице у БиХ или Хрватској те одређена ДКП. Пограничне пропуснице су бенефит за грађане који живе на удаљености не већој од пет километара од границе и издаваће се како би се становништву олакшао живот - рекао је Гачанин.

Када је ријеч о цијени пропусница, рекао је да је ријеч о техничком питању које још није ријешено те да се засад не зна да ли ће бити садржана у цијени документа или ће се регулисати кроз административну таксу.

Гачанин је истакао да је западни Балкан укључујући и БиХ био и да ће убудуће остати ризично подручје у области илегалних миграција и разних облика прекограничног организованог криминала укључујући кријумчарење људи, наркотика, робе, оружја и тако даље.

Министарство иностраних послова БиХ у петак је саопштило да Хрватска од 1. јула 2013. године неће захтијевати визе за БиХ држављане приликом уласка Хрватску ако те особе посједују биометријски пасош, док ће они који немају биометријске пасоше морати да имају обезбијеђену визу за улазак у земље чланице шенгенског споразума. Током боравка до три мјесеца висина средстава потребних странцу за уздржавање износи 100 евра по дану предвиђеног боравка у Хрватској, а ако та особа има овјерено гарантно писмо физичке или правне особе из Хрватске, доказ о уплаћеном туристичком аранжману или сличну исправу, дужна је да предочи доказ о посједовању 50 евра по дану предвиђеног боравка у Хрватској.

Уношење готових лијекова за личне потребе путника могуће је у количинама потребним највише за лијечење до једног мјесеца, док је уношење лијекова који садрже опојну дрогу, такође за личне потребе путника, могуће у количини потребној за лијечење до највише пет дана.

- Преко граничних прелаза могу се унијети разумне количине хране, које упућују да се ради о количинама за личне потребе путника и његове породице - наводи се у саопштењу.

Федерални медији су пренијели да су правни тимови Европске комисије и Савјета Европске уније одбили захтјев Хрватске да јој се допусти да грађани БиХ од 1. јула у ту државу улазе са личним картама. Очекује се да 24. и 25. јуна на састанку Савјета министара ЕУ у Луксембургу Хрватска и БиХ добију формални одговор.

Хасић

Директор Института за едукацију у Спољнотрговинској комори БиХ Дуљко Хасић сматра да БиХ није у потпуности спремна за улазак Хрватске у ЕУ и додао да од октобра прошле године, осим усвајања неколико законских прописа, скоро ништа није урадила, те проблеме је гурала "под тепих".

- Истовремено, захваљујући повољнијој преговарачкој страни Хрватска ће већ од 1. јула имати сасвим другачију позицију у оквиру ЕУ - рекао је Хасић и додао да БиХ улази у период неизвјесности са још недефинисаним статусом, поготово када је у питању став ЕУ и по питању увоза, али и извоза робе.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.