Ко плаћа најскупље режије у Европи
Цијене електричне енергије и гаса у Европи су од 2010. значајно порасле, углавном због скока велепродајних цијена енергената у свјетлу слабог економског опоравка.
Европа, међутим, не може да се третира као јединствена цјелина, јер постоје огромне разлике између земаља у цијенама које њихова домаћинства плацахају за струју, показало је истраживање Би-Би-Си-ја.
Би-Би-Си је у сарадњи са енергетском агенцијом Ваасаетт спровео истраживање о цијенама струје и гаса у европским престоницама.
По цијени струје са урачунатим порезима, Београд се налази на 19. месту од укупно 23 европска града, а јефтинији од њега су само Париз, Стокхолм и Хелсинки.
Најскупљу струју у Европи има Берлин, а слиједе га Праг, Лисабон, Букурешт, Братислава, Варшава, Мадрид, Будимпешта, Копенхаген и Даблин.
Домаћинства у Берлину тако плаћају 2,5 пута скупљу струју у односу на она у Хелсинкију, углавном због високих пореза и субвенција намијењених подстицању производње обновљиве енергије у Немачкој.
По цијенама гаса, међутим, Београд заузима високо треће мјесто, а испред њега су само Стокхолм и Лисабон, а затим слиједе Рим, Варшава, Праг, Љубљана, Мадрид, Загреб и Копенхаген. Гас је најјефтинији у Луксембургу, затим Лондону, Бриселу и Паризу.
Домаћинства у Стокхолму гас плаћају три пута више у односу на најјефтинији Луксембург. Стокхолм је много скупљи од осталих градова због чињенице да је тржиште гаса у Шведској веома мало, будући да свега 33.000 домаћинстава у цијелој земљи купује гас.
Наравно, цијене треба посматрати у контексту могућности домаћинстава да их плате. У Британији, рецимо, 6,5 одсто становништва наводи да не могу да приуште адекватно гријање домова. У Бугарској, међутим, адекватно гријање не може да приушти готово половина популације (47 одсто), у Литванији 34 одсто, на Кипру 31 одсто, у Португалији 27 одсто и Грчкој 26 одсто.
На другој страни скале су Скандинавци, од којих мање од два одсто не може адекватно да загрије домове, док просјек у ЕУ износи око 11 одсто.
У Грчкој 32 одсто људи касни са плаћањем рачуна, у Бугарској и Хрватској по 28 одсто, Румунији 27 одсто, а Летонији 23 одсто. У Британији тај проценат износи девет одсто, а на нивоу ЕУ десет одсто.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
