Ко купује некретнине по Хрватској?

Према подацима Пореске управе Министарства финансија, странци су у Хрватској у посљедње три године, од почетка 2010. до краја 2012, купили укупно 13.883 некретнине.

Број таквих трансакција сваке године је све мањи - 2010. било их је 5.445, 2011. године забиљежено је 5.087 купопродаја, а протекле године само 3.351.

Највише некретнина и даље купују Словенци, иако је та категорија купаца доживела највећи пад: са 2.245 у 2010. спали су на 1.287 купопродаја у 2012, али су и тако задржали прво мјесто, пише загребачки Пословни дневник.

Слиједе грађани оних земаља који су иначе традиционални гости на Јадрану: прошле године су други по броју купљених некретнина у Хрватској били Нијемци са 489 купопродаја, па Италијани са 389 и Аустријанци са 318.

Изузетак су Швеђани, који иако не љетују тако често у Хрватској у њој радо купују некретнине. Прошле године купили 143 некретнине, а занимљиво је и то да су Швеђани једини наставили да купују готово истим темпом као и претходних година, када у купили 189 (2010), односно 156 некретнина (2011).

Иза њих слиједе Мађари који су лане купили 100 некретнина, Чеси 99, Словаци 88, Холанђани 69, Французи 61, Британци 64, Пољаци 49, Белгијанци 46, Норвежани 45, Данци 30 и Ирци десет некретнина.

Грађани БиХ су 2012. купили само пет некретнина у Хрватској, а грађани Србије четири. Занимљиво је да статистика биљежи и купце из Грчке, Бугарске, Естоније, Литваније, Летоније, Румуније, Новог Зеланда, те двојицу из Гане, а ниједног из Израела и Русије.

Пословни пише како Руси углавном купују некретнине преко предузећа која отварају у Хрватској, јер те двије државе немају потписан билатерални уговор о реципроцитету, тако да је држављанима Русије за куповину потребна посебна сагласност. Грађани Европске уније од фебруара 2009. године могу да купују некретнине под истим условима као и држављани Хрватске.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.