Ко ће имати већу штету – Србија или Хрватска?
Београд - Затварање прелаза са обије стране границе Србије и Хрватске подједнако погађа и српске и хрватске привреднике.
Најмање 150 предузећа из Хрватске своју робу продаје и на српском тржишту, а исто толико српских фирми извози у ову суседну земљу.
Међу њима је и више од 20 предузећа која послују у Србији, а чији су власници најпознатији хрватски бизнисмени. Сваки дан блокаде граница и једној и другој привреди односи, по грубој процјени, најмање по милион евра, пишу Вечерње новости.
У небраном грожђу су, између осталих, "Дијамант", "Нексе бетон" и "Атлантик група", чији су власници Хрвати, а послују у Србији. Зрењанинска фабрика уља, у власништву "Агрокора" Ивице Тодорића друга је фирма на списку највећих извозника у Хрватску.
"Нексе бетон", Ивана Ерговића, осми је на списку фирми које увозе највише робе из Хрватске. Ова фирма се доводила у везу и са кћерком бившег хрватског предсједника Стјепана Месића. Наводно је имала удио у власништву.
"Трпимо велику и ненадокнадиву штету због проблема са затвореним граничним прелазима са Републиком Србијом", каже Силвија Томљановић из "Нексе групе".
"Због тога смо већ контактирали са надлежнима у Хрватској с апелом за хитно решавање овог проблема. Осим знатне финансијске штете због губитка прихода и повећаних трошкова, ту је и ризик због немогућности испуњавања уговорених рокова испоруке, али и осигурања потребних репроматеријала и сировина за редовно пословање наших фабрика у Србији и Хрватској. У овом тренутку, испорука све робе је отежана, односно онемогућена", каже он.
Међу првих 15 увозника је и "Атлантик група" Емила Тедеског. Он у Србији продаје "цедевиту", "аргету", "кокту"... Зато и не чуди апел бизнисмена из комшилука да се омогући проток робе и упозоравају да је српски контраудар прејак ударац за хрватску економију. Само чувени "Краш" годишње на наше тржиште пласира 2.000 тона слаткиша.
Губитке лагано обрачунавају и српске компаније које су оријентисане и на хрватско тржиште. Таква је ситуација у "Викторија ојлу", који је први не листи извозника.
"Затварање граница нам представља проблем, због компликовања испоруке наших производа купцима у Европи . Свакако смо активни и на хрватском тржишту и као купац и као продавац, па то ствара додатне проблеме, али је тешко у овом тренутку проценити материјалну штету", објашњава Никола Вујачић, директор операција "Викторија групе".
Предраг Бјелић, професор на Економском факултету у Београду, сматра да би Србија требало да се жали органима ЕУ који морају извршити притисак да њихова чланица поштује потписане спољнотрговинске споразуме. Ако ЕУ то не учини, онда Србија може предузети контрамјере које могу водити ограниченој примјени ССП или, у крајној линији, његовој суспезији и раскидању:
Србија је у зони слободне трговине са ЕУ, јер има потписан ССП који је важећи и осигурава слободно кретање робе и услуга између потписница. Граница Србије и Хрватске је и граница са ЕУ. У случају међународне трговине, Србија се мора жалити органима ЕУ, а не Хрватске, јер су границе царинске територије ЕУ под контролом ЕУ институција у Бриселу у склопу заједничке спољнотрговинске политике Уније.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
