КМ ће подијелити судбину евра
Сарајево - Новоуведене мјере Европске централне банке (ЕЦБ), с примјеном од марта 2015. године, а које се односе на политику тзв. квантитативног попуштања, у складу с очекивањима довеле су до оштрог пада вриједности евра у односу на амерички долар, али и на друге битне свјетске валуте, као што су швајцарски франак и јапански јен, показала је анализа Канцеларије водећег економисте Централне банке (ЦБ) БиХ.
У контексту пада вриједности евра и свих проблема изласка из кризе с којом је суочена еврозона, у анализи се наводи да ће бх. економија, у највећој мјери, дијелити европску судбину, док ће КМ у контексту интервалутарних односа подијелити судбину евра. Како су навели, свјетско девизно тржиште одреаговало је у складу са елементарном логиком економског понашања, пишу Независне новине.
Наиме, мјере квантитативног попуштања значе додатно "упумпавање" евра у монетарни систем, чиме се пореметио међусобни однос понуде и потражње валута на девизном тржишту, па је значајно повећана понуда евра довела до оштрог пада његове вриједности, прије свега у односу на долар. "Ова ситуација вјерно је показала изузетну осјетљивост финансијских тржишта, чак и на саму најаву примјене експанзивније монетарне политике од стране монетарне власти еврозоне", стоји у анализи. Наиме, курс евро - долар је у периоду од другог квартала 2013. године па све до другог квартала 2014. показивао тенденцију благог јачања, а све у складу с назнакама и најавама постепеног опоравка европске привреде. У том периоду, како истичу, евро је ојачао у односу на вриједност долара за око 10 процената.
Међутим, еврозона, изложена проблемима како економске тако и политичке природе и без пуне политичке сагласности, одлучила се на, могло би се рећи, драматичан заокрет у стратегији изласка из кризе, мијењајући курс са политике штедње ка де факто политици експанзивне потрошње. У анализи се оцјењује да је оваква монетарна политика еврозоне сасвим на трагу експанзивне монетарне политике коју је Централна банка САД почела проводити још 2010. године и која је дала изванредне резултате у смислу пораста запослености и опшег економског раста у земљи.
"Изложена веома сложеним механизмима усаглашавања и одлучивања и без обзира на висок степен политичке интеграције, потребу задовољавања партикуларних националних интереса, Европа је поново закаснила", наведено је у анализи ЦБ БиХ. Како кажу, поново се показала стратешка политичка предност САД која се огледа у концентрацији политичке моћи и доношења одлука за разлику од "старе даме", чији су механизми у овом смислу сложени, спори, а тиме и значајно неефикаснији.
Тако се потврдило правило, које је абецеда управљања у кризним ситуацијама, а то је да стање кризе нужно подразумијева високу концентрацију доношења одлука.
Анализа даље наводи да је у основи увођења ових мјера ЕЦБ-а давање подстицаја новим инвестицијама, прије свега у области капиталних интензивних инфраструктурних пројеката, те "водећих" грана економије које за собом треба да повуку интензиван раст малих и средњих предузећа, а да све резултира брзим смањењем стопа незапослености радне снаге. Како се истиче, депресијација, односно пад евра у основи није лоша вијест за европску економију, јер ће она значајно допринијети цјеновној конкурентности европских роба и по том основу појачаној иностраној тражњи за тим робама.
"За излазак из кризе ово јесте потребан, али не и довољан услов. Без неопходних структурних прилагођавања и реформи, без рјешавања проблема 'енергетске зависности', европска економија неће ријешити своје фундаменталне проблеме. Она ће и у будућности лакше западати у кризе, а теже и спорије из њих излазити", истиче се у овој анализи.
С друге стране, анализа је показала да спољнотрговински токови бх. економије, која хронично пати од високих дефицита уз веома негативан утицај на општу економску ситуацију у земљи, са становишта утицаја на дефицит, де факто има висок степен моноструктуре. Наиме, на вриједност увоза значајно утичу енергенти, нафта и гас, житарице и сва друга берзанска роба која је платива у доларима.
"Нажалост, за исте количине ових роба плаћаћемо 30-35 одсто више него што је то било прије почетка јачања курса долара. Исто ће се десити и на страни извоза чија је наплата искључиво у доларима", наводи се у анализи и додаје да ћемо у овом контексу трпити негативне посљедице. С друге стране, вриједност оствареног извоза значајно зависи од извоза електричне енергије и обојених метала, па се у анализи констатује да имамо јако неповољну и неуравнотежену структуру извоза, нарочито када се има у виду да и једно и друго у основи јесу сировине које, као уграђене у финалне производе, БиХ увози остварујући високе дефиците. Ипак, повољна околност је што су инострани дугови БиХ свега 20 одсто деноминирани у доларе.
Међутим, с обзиром на стриктну повезаност КМ и евра, посљедично слабљење КМ у односу на долар свакако ће ојачати цјеновну конкурентност бх. извозника који су оријентисани ван ЕУ. Нажалост, вриједност извоза БиХ у ваневропске земље не износи више од 15-20 одсто укупног извоза, па не може бити значајно позитивних ефеката по пораст извоза у том смислу.
У овој анализи се истиче да бх. економија мора приступити темељним структурним прилагођавањима у правцу јачања реалног производног сектора, а посебан нагласак и подстицај мора бити дат извозно оријентисаним и увозно субститутивним гранама. Надаље, структурна прилагођавања морају се кретати у правцу јачања институционалне конкурентности у односу на земље региона, јер је одрживост макроекономског модела изразито повезана са способношћу бх. економије да привуче иностране инвеститоре, али прије свега у реални сектор. Како је закључено, општа економска ситуација, раст и напредак искључиво ће зависити од способности домаћих влада да одговоре изазовима који су пред нама.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
