Клизи инфлација, али и привредна активност
БАЊАЛУКА - Обруч инфлације у БиХ полако попушта, али не и криза у коју је запала домаћа привреда, јер су смањене наруџбе из иностранства многа предузећа сатјерала уза зид, а на руку им не иде ни наслијеђена, слаба ликвидност из прошле године када су услови пословања били знатно повољнији.
Према најновијим прогнозама Централне банке БиХ, укупна инфлација за ову годину је 7,7 одсто, а раст реалног БДП-а 1,6 одсто. Из ове финансијске институције наводе да инфлаторни притисци слабе, али да раст економске активности у првој половини године наставља да успорава.
- Тренутна процјена укупне инфлације за прво полугодиште износи 9,7, а за девет мјесеци 8,1 одсто. Темељна инфлација достигла је врхунац почетком другог квартала, али најзначајнији инфлаторни притисци у пројекцијском периоду долазе из домаће економије - саопштено је из Централне банке БиХ.
Додају да прва прелиминарна процјена укупне инфлације за трећи квартал тренутно износи 5,1, а за девет мјесеци 8,1 одсто.
У Централној банци очекују успоравање раста реалног БДП-а у првом полугодишту ове године, али не и рецесију.
- Прелиминарна процјена раста реалног БДП-а за прво полугодиште износи 1,1 одсто - наведено је у саопштењу.
Предсједник Привредне коморе РС Перо Ћорић каже да су прогнозе о паду инфлације охрабрујуће, али да забрињава пад привредне активности.
- Не могу издвојити грану привреде која је посебно угрожена, али када посматрамо све укупно пад индустријске производње је присутан и наруџбе су у просјеку мање од пет до 20 одсто у зависности од тога ко су ино-партнери наших предузећа, односно колико су ти купци погођени глобалним кретањима изазваним руско-украјинским сукобом и енергетском кризом. У металском сектору дио предузећа има посла да не стижу све завршти, а други пад наруџби и до 40 одсто. Слично је и у обућарској индустрији - објашњава Ћорић за "Глас" и додаје да је њемачка привреда у задња два квартала имала негативне показатеље те да се то рефлектовало и на домаће компаније које послују са том земљом.
Како ће се пад физичког обима производње одразити на инфлаторна кретања, Ћорић каже да ће умногоме зависити од цијена репроматеријала и ланаца снабдијевања. Он наводи да је привреда суочена и са сталним притиском раста плата, док цијене према ино-купцима остају исте.
- Пословање у овој години је знатно теже у односу на претходни период, јер смо уз све наведене околности које нас притишћу наслиједили и тешку прошлу сезону. Циљ је сачувати виталност предузећа и да из ове кризе изађу са пристојном ликвидношћу - рекао је Ћорић и додао да је свака прогноза о току и трајању кризе незахвална.
Када привреда у Европи крене да штуца, економиста Зоран Павловић истиче да то аутоматски значи пад привредне активности у БиХ, смањење потребе за радницима те кресање прихода.
- Одмах треба појачати присутност наших компанија на глобалним тржиштима, односно да траже алтернативне купце, јер је то једини излаз и начин да компензују пад наруџби. Отежавајућа околност је да је наша привреда уско специјализована и нема велику флексибилност за преоријентацију ка другим купцима - сматра Павловић.
Умјерени ризици
У Централној банци БиХ кажу су да тренутно преовладавајући, умјерени ризици за брзе процјене такви да постоји вјероватноћа корекција процјене инфлације навише у наредним периодима, а раста реалног БДП-а наниже. Неизвјесности у вези са домаћим трошковима, првенствено цијеном рада те цијенама робе и услуга које су традиционално субвенционисане, али и шоковима на међународним тржиштима хране и енергената, чине умјереним ризик од корекција брзих процјена инфлација навише у будућности.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
