Кластери раде само на папиру
Бањалука - У РС још не постоји регистар кластера, јер се мала и средња предузећа углавном групишу у удружења, а мали број основаних кластера постоји само на папиру, јер њихови чланови не остварују готово никакву корист.
Иако није познат њихов број, највећи број кластера регистрован је у области дрвне и металске индустрије. Кластери су групе међусобно повезаних предузећа, добављача и сродних институција и организација који се налазе на одређеном географском подручју. Кластере повезују заједнички интереси и потребе у погледу набавке, продаје, специјализованих услуга, радне снаге и других ресурса. Ипак, постоје и недостаци попут недовољне развијености и повезаности чланова кластера, слабе сарадње са истраживачко-образовним установама, међусобно неповјерење међу чланицама и недовољно обучен менаџмент.
Републичка агенција за развој малих и средњих предузећа подржала је удруживање фирми у кластере, пружајући им техничку и савјетодавну помоћ. До сада им се за помоћ обратило 11 кластера, који су окупљали око 250 чланова. Предности удруживања фирми у кластере су, како каже директор Републичке агенције за развој малих и средњих предузећа Маринко Ђукић, смањење трошкова пословања, повећање продуктивности, лакши приступ тржиштима, веће могућности за сарадњу, допринос развоју локалне самоуправе и смањење незапослености.
- Велику корист од удруживања малих и средњих предузећа има и држава, јер кластери превасходно јачају конкурентност домаћих предузећа. Јачање ових фирми које чине окосницу сваке економије директно утиче на повећање производње, извоза и запослености, а самим тим доноси и већу потрошњу, приход од пореза и доприноса и боље пуњење буџета - објашњава Ђукић.
Кластер дрвне и индустрије намјештаја "Дрво ПД" из Приједора осниван је 2005. године и тренутно окупља 22 фирме које се баве примарном прерадом дрвета, производњом грађевинске столарије, намјештаја и осталих производа од дрвета. Једна од чланица је и фирма "Мастервуд", која се бави производњом масивног намјештаја, а углавном га извози у Словенију, Хрватску, Аустрију и Њемачку.
- У кластеру смо од самог оснивања и имали смо велика очекивања. До сада, међутим, нисмо имали значајније бенефите, осим стручне помоћи и путовања - каже директор "Мастервуда" Драгослав Шиљак и наводи да су и излазак на ино-тржиште остварили искључиво сопственим снагама.
Предности кластера
- смањење трошкова пословања
- повећање продуктивности
- лакши приступ тржишту
- веће могућности за сарадњу предузетника
- допринос развоју локалне самоуправе
- смањење незапослености
Недостаци кластера
- недовољна развијеност и повезаност чланова
- слаба сарадња са истраживачко-образовним установама
- међусобно неповјерење међу члановима
- недовољно обучен менаџмент
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
